Suncokreti na oblacima (blogerica Adrica)
ponedjeljak, 29.10.2012.
 Znam da je dosada jako grozna stvar. Čula sam to od mnogih ljudi. Kad je ljudima dosadno svašta im pada na pamet, svakakvim se mislima bave ... i bilo bi dobro da sve samo ostane na mislima. Uglavnom su to crne misli.. Često te misli pređu djela, onda to nikako ne bude dobro, pogotovo kad se počnu baviti tuđim životima. U dosadi malo je onih koji si nađu nešto dobro, nešto pozitivno, nešto produktivno. Ne, ne, to je sve preteško, prezahtjevno. Lakše je ovako, idemo linijom manjeg otpora, idemo se baviti tuđim životima. Kaže se, uvijek je tuđe slađe. Slađi su tuđi životi, slađi su tuđe boli, tuđe sudbine, tuđi problemi, tuđi razvodi, ljubavnice ... Za sve tuđe, to nešto što nije naše, imamo rješenje, imamo sve, najbolje mi je ono - da se to meni dogodilo ja bih napravila tako i tako, ma ona je luda, ja si to nikad ne bih dozvolila. A ustvari ti riješavači tuđih problema imaju iste probleme i u svojoj kući, možda čak još i gore, još i teže, i svaki dan se vrte kao mačak oko vruće kaše jer ni sami ne znaju odakle da počnu i odakle da krenu krčiti put u svojoj šumi problema. A možda to i ne žele. Možda su tako navikli i nikad nisu ni saznali da postoji bolje. Nisu saznali da postoji bolje jer nisu ni htjeli da znaju. Ovako je lakše, u stvari je mnogo teže. Za njih postoji bolje samo na TV ekranima, sapunicama, američkim filmovima ili u nekoj sladunjavoj knjizi, ako uopće i stignu do nje ikada. Jednostavno ih je strah protrljati oči i pogledati oko sebe, pomaknuti jednu kockicu života i možda bi i njima došlo ono nešto bolje. Kada bi njima u život došlo ono bolje vjerojatno se više ne bi bavili tuđim životima već samo svojima.... |
