Burned alive

Živih? E pa ljudi ja neznan jeste li vi živi jer ne vidin vaše komentare. Il da naslikan slike svih vas koji ste ih ostavili, uhh jel bi se puno namučila... anyway fala onima koji jesu. A neznan šta da van kažen, život mi je ok nakon svih gluposti...sad san ovaj tjedan preokupirana školon i svačin pa se nisan baš javljala. Da odam razjasnimo..neću vas zamarat glupostima o ljubavi jer me se za to živo jebe. Malo me eto razvlače po onoj ustanovi, obrazovnoj...nadan se da ću udovoljit zahtjeve.

Opčinjeni. Vi opčinjeni ljubavlju, vi koji je imate. Oni koji volite. Voljeni. Na vama svijet ostaje.

Moja djela, o draga djela. Vi koji mi krasite krvavi spis na životnom papiru, dali znate da ste moje misli, da ste moja djeca? Hodite samnom kroz patnju, kroz šumu, kroz bol. Svi koji ste to što jeste zbog mene jer sam ja to što jesam, dali znate da ste moja djeca? Dali drugima kažete da ste moji, da ste ja? Da ja postojim? O materijo, nepropadljiva, sveta. I mrtvi što im duše lebde, a tijelo iz zemlje raste. Materijo neuništiva, prijelazna. Hoćeš li i moju dušu učiniti svojom sestrom? Ili će utonuti u zaborav umornih misli generacija trošnih?

Mijena. Stalna na ovom svijetu samo mijena jest. Okrutna, zlobna. I ruši sve što je propadljivo, krhko, ma kako ono lijepo bilo. Oče li se kule naših otaca naći u rukama njenim?
Branit ćemo ih tada krvlju svojom...ili zaboraviti.

Djeco, hvala što ste mi dali priliku da vam budem majkom. U najtežim trenutcima čekat ću vas raširenih ruku, moji prijatelji....

Jer najveći je sretnik postao tužan zbog prevelike tuge koju je skrivao u sreći. Crni labudovi.Zašto letite iznad moje glave? Zar morate širiti svoja crna krila i uvijek se vratiti svome gnijezdu?Moram li čuvati svoje crne labudove od začudenih očiju slijepaca?

Prugo. Beskonačnosti sjajna čiji sjaj odlazi u tamu. Ti si ravna. Ti si život. Plače se kada padneš,smije kad skočiš. Ravnoća. Otupljenost. Samo daleka sjajna zvijezda na zapadu pokazuje da je sunce nestalo, zašlo u krv. Izgubljen cilj. Ona sjaji slabašno ali je vjerna. Samo smetaju krvavi oblaci jer su moje oči slabe. Moje misli krhke. Samoćo, moj jedini druže. Ne, ja se ne bojim.

Ljudi, neznan za vas al ja van nisan dobre volje. Mene zanima zašto svoje mane ne možemo sami primjetit. I kad pogledaš nitko o sebi ne misli loše. I zašto neke stvari primjete samo oni koji uočavaju? Zanima me zašto se sve nabolje i najzanimljivije događa glupima...zapravo ne bi mogli reć glupima već onima koji ne misle na posljedice. I zašto ih one najčešće izbjegnu? Zašto su naši, prvo moj, životi tako dosadni, jadni? Jel to šta neman muda nešto napravit? Šta puno razmišljan, filozofiran? Ako je tako onda bi radije da ne postojin.

Ma jebe me se št aće ko mislit o meni...ja iman debele živce i mogu dosta tog podnit. U jednu ruku i ne želin se s nekin svađat zato šta misli ono šta misli, jel se tu ponovo vraćamo na početak..o nemanju muda.

Možda san jednostavno preslaba. Al mislin da zato iman muda živit. Da odma razjasnin: koliko god ubojstvo bilo primamljivo za ljude poput mene, slabe, koji riči tuđe, makar i u šali upijaju ko suha zemlja vrelu krv, moje je stajalište da to vridi kurca...pokazuješ da si još slabiji jer nisi moga proživit ovaj jebeni život. Nemaš muda. Da, jebote čovječe, onda stvarno nemaš muda.

Šta san još kod sebe primjetila? Brzo zaboravljan. Ne nemojte me sad svi pitat posudit novaca! Moglo bi se reć da brzo zaboravljan LOŠE STVARI. Brzo opraštan. I to mi se baš ne sviđa. Al šta se može. Kad se men formule iz fizike zalipe za stjenke mozga, a ono kad mi je neko u facu zasuja svašta, izpsova mi od majke do pasa, kad to jednostavno zaboravin.

Jedino šta mi se kod mene SVIĐA je to šta želin i pokušavan sa svima bit dobra. Eh kad bi bilo više takvih...kao i onih koji bi shvatili moju namjeru. Ponekad zato postanen naporna. ISPRIČAVAN SE SVIMA kojima san dovoljno puta išla na kurac.

Volin. Ja volin i tu ništa ne mogu. Osjećaji. Jebena stanja trulog mi sjećanja, trulog mozga. I jebeno mi je jadno šta me ne povridi kad mene neko povridi, već me više boli kad JA DRUGOG POVRIDIN. Mrzin šta drugima pomažen...a ne želin priznat kad men triba pomoć. Moja jebena taktika nabijanja krivnje drugom ko me uvridi na bilo koji način, ne pali kod svakog. Otvorite oči...nadan se da ćete jasno vidit kad nisan dobre volje. I još jednom...PROŽIVITE.