I ja konja za utrku imam

04 veljača 2008


Nedostaje mi sex. Ne, ne, ne.... moram se ispraviti. Nedostaje mi odličan sex. Dok razmišljam koga bih mogla pozvati da obavi tu mušku kurvanjsku ulogu, sjetih se one reklame za VIP kada tip gleda slike i bira koga će zvati, a cure ga odbijaju. Da, to i u životu tako izgleda.
Obično su muškarci ti koji imaju kobile za koje znaju da ih mogu zajahati kad im pofali drugih kobila.. ups... djevojaka.

No, dečki, ima nas i žena takvih. Između veza, i kada je krizna situacija, ja imam konja kojeg mogu nazvati. Možda bi bilo dobro da ih ima više koju su izvrsni u toj raboti, ali nažalost, pala knjiga na jedno slovo. Jedan je taj koji me svaki put obori s nogu. :)

Stvar funkcionira u oba spola jednako. Poziv nakon dužeg vremena... kao pa ništa se ne javljaš... pa baš bi mogli na piće... pa možda i na večeru... pa možda i do mene..., a oboje znamo da je to čisti poziv na ševu. I uopće se time ne zamaramo. Znamo što je za očekivati, znamo što će biti, znamo da ćemo opet svaki na svoju stranu do daljnjeg. Barem se ja tako nadam. A onda su malo češći pozivi s njegove strane. Baš kao i pozivi djevojaka koje posluže za jednu noć. I ne možeš niti jedne niti druge skinuti s one stvari dok se ne izvičeš, izvrijeđaš, ignoriraš ili nešto četvrto.
I tako se to vrti u krug. Kod muškaraca i kod žena.

Nije neka fora, i nije za pohvalu, ali... životinjski nagon je prisutan i jedino preostaje napraviti nešto po tom pitanju...

<< Arhiva >>