ali zato mogu ispričati moju sudbinu...

Ja ne spadam u onu frazu „kao većina ljudi“. Ja nisam u prosječnoj zlatnoj sredini. Ja nisam rob normi i konvencionalnosti. Možda bi mi bilo jednostavnije da jesam. Možda bi mi bilo jednostavnije shvaćati „većinu ljudi“, a možda bi oni mogli shvaćati mene.
Jedno je prava istina. Ne zabrinjava me to. Prihvatila sam to kao nešto svoje, nešto posebno i oni koji to mogu prihvatiti, dobro su došli u moj svijet. Ja sam u njemu sretna i svatko tko želi, djelit će tu sreću samnom.

Nego, ja imam jednu naviku, a to je promatrati svoja mišljenja i svoje ponašanje u trenucima kada sam mirna. Vidjeti na što reagiram, a što me ne dotakne. Tražiti ono što me usrećuje, a brisati ono što me smeta. Jednostavnije rečeno, puno radim na sebi kao osobi.

Ipak uz sav moj trud, jedna strana mi ostaje neobjašnjiva. Emocionalna strana koja se tiče ljubavi i odnosa s partnerima. Tu sam još u mračnom dobu i uopće ne vidim kraj tunela, a kamoli svjetlost. Ništa. Mrak. Nula.

Trenutna tema su Smeđe okice. Da, dotaknuo je ono nešto da je zauzeo drugačije mjesto u mojim mislima od drugih. Izazvao je razmišljanja o njemu. Izazvao je veselje pri svakom dogovoru da se vidimo. Vidjeli smo se tek par puta, a mene je sada uhvatila faza „bi – ne bi“. Mogu predvidjeti što sada slijedi. Ušla sam u fazu gdje očekujem da me muškarac onako muški uhvati u svoje ruke i kaže nešto u stilu „biti ćeš moja ili ničija“. Došla sam u fazu kada mi mora dati do znanja da me želi. Ako muškarac u ovoj mojoj fazi bude i dalje jako fin i sve ostane na kavicama i sličnim druženjima, ja gubim interes. Ne mogu se promijeniti. Oduvijek imam naviku i praksu dati nekome do znanja da mi se sviđa i onda se povući i čekati napad. To mi je na neki način test da je muškarac odvažan, siguran u sebe i zna što hoće. Ako ne prođe test, pada u zaborav. Ako položi, ima me... dušom i tijelom.

Što će biti od tebe, Smeđe okice? Pokazao si da si čovjek od inicijative. U čemu je sada problem?
A ja drugačije ne mogu. Ako ja skočim na njega, to će nažalost biti onda tzv. jednokratna upotreba i gotovo. Znam da mi više neće biti isti. Neće više izazivati ništa osim potrebe da se maknem od njega. Ne želim da bude jednokratna upotreba. Ili neka ne bude ništa ili neka bude kako treba.

Ja želim biti osvojena jer mi je to na neki način dokaz da je jači od mene psihički, a i fizički. Ja trebam jakog muškarca u svakom pogledu. Ja trebam nekoga tko će uspjeti savladati moju divlju prirodu i pripitomiti me. Što čekaš????