Otvaram blog. Počinjem pisati. Brišem. Pišem. Brišem. Već 10 minuta pišem i brišem.
Opisala bih svoje osjećaje, ali ne znam otkud da krenem. Napisala bih ti pjesmu, ali ne ide dalje od prvog stiha.
A samo ti želim reći da mislim na tebe.
Samo ti želim reći da jedva čekam da se vratiš.
I jedva čekam da se opet smijemo zajedno.
I da razgovaramo.
Da mi kažeš: „Pa šta ti to treba?“
Da mi pokažem da si jači od mene i da si siguran u sebe.
Da me možeš uzeti za ruku i povesti negdje.
Da me i poljubiš. Zamišljam to.

Jednostavno, želim ti reći da mislim na tebe...