http://rigijev.blog.hr
ponedjeljak, 04.08.2014.
Ljudi bez duse
prenosim vam ovaj clanak;
U svim planetarnim religijama i verovanjima zastupljeno je mišljenje o tome da svako ljudsko bice ima dušu. Zvanična nauka nam s druge strane tvrdi da na planeti živi samo jedna ljudska vrsta pod nazivom Homo sapiens sa mnogim varijacijama haplotipa.
Ako se osvrnemo oko sebe primeticemo da nas religija i zvanična nauka donekle zbunjuju, najviše zbog toga jer se svi ljudi ne ponašaju isto. U stvari, bez obzira na navodno postojanje duše kod svih ljudi, bez obzira na navodnu pripadnost jednoj te istoj vrsti, mnogi pripadnici uopšte nemaju empatije, neki su potpuno letargični čak i na najgora zverstva i mučenja, a neki, pak, uživaju u nanošenju psihološkog i fizičkog bola svemu oko sebe, dok neki nemaju osecaj kajanja, niti žale za ičim zlim što su uradili.
Je li moguce da se bice s dušom može tako ponašati?
Slavni metafizičar George Ivanovich Gurdjieff (1873.- 1949.) je početkom XX veka napisao:
„Značajan procenat ljudi koje svakodnevno srecemo na ulici su potpuno prazni iznutra, kao da su vec mrtvi. Srećni smo što ne znamo i ne možemo videti koji ljudi su takvi. Kada bi znali koliki je broj ljudi među nama u stvari mrtvo i da takvi upravljaju našim životima, poludeli bi od strave.“
Gurdjieff ne samo da je smatrao da ljudi bez duše, isprazni automati-mašine, žive među nama – vec je bio siguran da oni upravljaju našim životima i sudbinama i da ih je vecina u vrhu piramide vlasti.
Dve vrste fizički iste, ali esencijalno različite.
No neki od modernih naučnika su primetili određene razlike između normalnog ljudskog bica i onih koji nam psihološki i karakterno uopšte ne liče, njih naučnici nazivaju psihopate. Pre nepunih tri decenije smatralo se da psihopati uglavnom dolaze iz kriminalnog miljea, iako je istorija pokazala da su psihopati mnogo puta upravljali državama, carstvima, vojskama, tajnim službama, politikom, javnim životom, naukom, religijom, ali samo je šačica naučnika predočila istinu koja je zaista strašna baš onako kako je to Gurdjieff rekao.
U takvim istraživanjima je najviše postigao fenomenalni Andrzej Lobaczevski koji je naše trenutno društvo opisao kao patokraciju – vladavinu psihopata.
Kao da ovakvo saznanje nije dovoljno šokantno, današnja nauka na sve načine pokušava da ignoriše istraživanja Lobaczevskog i njemu sličnih jer se na takav način otkriva da na našoj planeti u stvari ne živi jedna vrsta, niti da svi imamo dušu.
Gnostika Borisa Moutavieffa
U seriji knjiga pod nazivom „Gnostika“ koje je napisao metafizičar Boris Moravjev stoji da ljudsko bice koje ima dušu poseduje potencijal za aktivaciju viših emocionalnih i intelektualnih centara koji se donekle ako ne i u potpunosti poistovecuju sa višim čakrama. Mouravieff dve ljudske vrste deli na adamičnog i pred-adamičnog čoveka. U trecem delu Gnostike, Mouravieff piše:
„U prvom delu Gnostike smo se dotakli koegzistencije dve esencijalno različite rase na planeti, jedna je ljudska, a druga je antropoidna. Adamični čovek i pred-Adamični čovek se u suštini fizički uopšte ne razlikuju zbog genetičkog mešanja među dve rase. Danas je uobičajeno da se karakteristike oba tipa mogu naci u svakoj porodici.“
Mouravieff je takođe naveo da pred-Adamični čovek nema više centre dok Adamični čovek ima mogucnost prave spiritualne evolucije koja može doci jedino s buđenjem svesti i učenjem, osim toga jedan ima dušu, a drugi je nema. Osim ovih razlika obe vrste su gotovo identične, obe rase imaju niže centre, istu strukturu, ali esencija im je potpuno različita kao i nastanak.
Oskar Vajld
I Oskar Vajld je napisao: „Životni cilj svakog pravog ljudskog bica je samo – razvoj. Mi smo se rodili na ovoj planeti da bi shvatili pravu prirodu svega.“
Gurdjieff je takođe bio svestan mogucnosti razvoja čoveka s dušom. O onima bez duše nije puno ni pisao jer je njihova mogucnost napretka izuzetno limitirana ako je uopšte i ima. Gurdjieff je otkrio da ljudi bez duše nemaju mogucnost samo-opservacije i spiritualnog napretka to jest buđenja. On je napisao:
„Samo-opservacija pomaže čoveku da shvati kako je potrebno da se menja. Kada ljudsko bice opservira samo sebe tada ce samo-opservacija dovesti do sigurnih promena u unutrašnjem procesuiranju. Ljudsko bice tada počinje razumevati kako je samo-opservacija instrument samo-promene, tačnije način buđenja.“
Ovaj citat na jednostavan način objašnjava zašto neki ljudi razmišljaju o unutrašnjim procesima i napretku, a neki ne. Sasvim je logično zaključiti da ljudi bez duše, koji nemaju mogucnost spiritualnog napretka i povezivanja sa svojim „višim ja“, ne mogu razmišljati o stvarima koje nas muče.
Misterija nastanka. Pitanja je puno, a odgovora malo.
Koliko puta ste se pitali, kako smo nastali, šta nam se događa nakon smrti, verovatno ste sebi postavili i jako puno pitanja povezanih sa svakakvim misterijima i nepoznanicama van fizičkog sveta. Ljudsko bice koje nema više centre ne može postavljati takva pitanja. Pred-Adamičan čovek ce se konstantno okretati i fokusirati prema fizičkom i materijalnom jer sve drugo ne može pojmiti niti ga interesuje.
No univerzum nije napravljen u isključivo crno beloj tehnici. Postojanje u suštini jeste dualno; negativno, okrenuto ka sebi – sebično, i pozitivno; okrenuto ka pomaganju drugih – nesebično, ali između ekstrema postoje svakakve nijanse sive. Ako bismo na jednu stranu postojanja ljudi na ovoj planeti stavili materijalnog čoveka koji nema trunku morala, empatije i kajanja – čoveka bez duše – ultimativnog energetskog vampira koji jedino želi zadovoljavanje svojih potreba kroz materijalnu i energetsku satisfakciju i ako bismo na drugoj strani ljudskog postojanja stavili čoveka s dušom, sa empatijom i osecajem za saradnju i pomaganje drugima, moramo shvatiti da su obe strane ekstremi jedne slike.
Villiam Occam
Vilijam Occam je stvorio matematički postulat koji nosi ime ‘Occam oštrica’ u kojoj ukratko stoji: „Najjednostavnije rešenje je obično pravo rešenje. „Uz Occamovu oštricu dodajmo i najverovatniju mogucnost da je univerzum, na nama još uvek nepoznat način, načinjen s neverovatnom harmonijom, verovatno su zbog tog razloga mnogi mislioci i hommo Universalis težili ka zlatnom rezu i potpunoj harmoniji.
Ako uzmemo u obzir obe stvari, vrlo je moguce i logično da između dva ekstrema ljudi bez duše i ljudi s dušom postoje i oni koji se zbog nekog razloga približavaju jednom od ekstrema u nizovima različitih nijansi.
Metafizičari sve ljude koji nisu krenuli putem preobražaja, propitivanja i učenja, jednom rečju buđenja, nazivaju organski portali, psihopate smatraju pokvarenim ili defektnim organskim portalima.
Harvey Clickey je u svome delu ‘The Mask of Sanity’ izuzetno dobro opisao nekoliko najčešcih vrsta pokvarenih i defektnih organskih portala od klasičnog psihopate i sociopate do narcisa koji je u stvari mali ili baštenski psihopat.
Koliko smo se u stanju suočiti sa zlom u nama i oko nas? Koliko smo u stanju istine podneti i videti?
Clickey je ljude bez duše opisao kao osobe koje savršeno oponašaju ljudsku ličnost, ali ostavljaju utisak svakom pažljivom posmatraču da nešto fali; Clickey je napisao da su oni:
“ Subtilno refleksne mašine koje perfektno oponašaju ljudsku ličnost .“
Naravno da je ovaj opis povezan sa kliničkim slučajevima psihopata, to jest onima koji su pali u ruke zakona, jer im je njihov program o samokontroli i samo-prezervaciji prestao funkcionisati pa su se dali uhvatiti.
Vecina ljudi bez duše, ili u krajnjem slučaju organskih portala, nece kršiti zakon, u stvari bice stub društva, imace poslove, kucu, porodicu, hobije, naci cemo ih svuda oko nas na svim nivoima hijerarhijske lestvice, no još jednom moram ponoviti njih nece interesovati stvari koje interesuju ljude s dušom koji su krenuli na put buđenja.
Izgon iz raja, Mikelanđela di Lodovico Buonarotti Simonija, freska iz Sikstinske kapele u Rimu
Mouravieff je vrlo jasno napisao kako je nakon „pada“ ili izgona iz raja Adamičan čovek izgubio direktnu vezu sa našim višim ja (taj „pad“ nema veze s pričom iz Biblije), u stvari su mu se izgasili viši centri koji omogucavaju takvu vezu, no potencijal je ostao.
Ljudi bez duše nemaju takve potencijale i rade im isključivo niži centri koji i te kako crpe energiju iz svega oko sebe, iz prirode – što lako možemo videti neupitnim izrabljivanjem planetarnih resursa do krajnjih granica, iz drugih ljudi, a naročito crpe energiju od onih koji imaju potencijal za rast.
Tek kada shvatimo da u stvari na Zemlji postoje dve uporedne vrste, kad shvatimo da smo se s vremenom toliko pomešali da u jednoj porodici možemo naci entitete sa dominacijom oznaka obe vrste, tada pradavne priče o „mešanju krvnih linija“ dobijaju potpuno novo značenje.
Važno je i shvatiti da sve do trenutka kada počnemo sa učenjem i potragom za istinom svi smo mi neka vrsta portala, čak i ako imamo dušu, Mouravieff je jasno rekao radi se o potencijalu razvoja viših centara, na nama je želimo li krenuti tim putem ili ne.
Ako pogledamo način na koji se stvarala nauka, filozofija i gotovo sve religije, kroz mnoge se neumitno provlače materijalističke oznake sveta, čoveka odvojenog od stvoritelja i stvoritelja koji ima prikazu materijalnog bica. S pravom se pitam pod čijim je uticajem stvoreno sve što nas danas oblikuje.
Živimo li mi u svetu koje su oblikovali ljudi bez duše?
V.S. Ramachandran neuronaučnik sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu je u nedavnom intervjuu na pitanje o značenju duše odgovorio sledece: „Besmrtan duh kojeg nazivamo duša – koji bi trebao postojati negde u ljudskom mozgu – to je potpuna besmislica. Verovati u tako nešto je potpuna besmislica.“
Ovakvih primera je jako mnogo, ali sa druge strane samo na primeru reinkarnacije ima toliko saznanja o kojima su se pravile naučne studije, pa ako postoji mogucnost reinkarnacije onda bi se trebali zamisliti koji je to deo koji „preživi“ nakon što telo umre. Vecini je jasno da bi to trebala biti duša, no očigledno nekima to nije moguce jer nemaju takvu mogucnost poimanja jer dušu nemaju ili se nisu počeli „buditi“.
New Age predstava čoveka, ali nije li ovo objašnjenje idealizovana predstava čoveka s dušom koji je aktivirao sve centre?
Ljudska vrsta s višim centrima koji imaju potencijal rasta imaju dušu koja je pak defragmentovani deo veće celine, no mnogi su metafizičari upozorili da osim individualne duše postoje i skupne duše na drugim nivoima postojanja, na našoj planeti su to skupne duše životinja i velikih biljnih zajednica.
Mouravieff je napisao da je Adamičnog čoveka stvorila viša sila, ali pred-Adamični čovek je proizvod napretka iz nižih oblika života, tačnije primitivnih hominida. Znači li tada da i ljudi bez INDIVIDUALNE duše imaju, nazovimo to tako, skupnu dušu nalik životinjama, ako su nastali razvojem iz primitivnih hominida baš onako kako nas to uči antropološka paleontologija.
Knjiga: The Fourth Way – Teachings of G.I. Gurdjieff od P.D. Ouspenski
P.D. Ouspenski je u knjizi ‘The Fourth Way „ili“ Četvrti put „koristio Gurdjieff koncepte napretka ljudi kroz samo-razvoj koji možemo ostvariti uz pomoc kombinacije tri tradicionalna puta metafizičkih škola, stvarajuci jedinstveni četvrti put. Naravno da je ovakav način razvoja predodređen ljudima s potencijalom, no iskreno se pitam mogu li ljudi bez potencijala, bez duše, napredovati bez obzira na put koji odaberu?
Ouspenski je u ovom delu shvatio da su pređašnji putevi spiritualnog ljudskog napretka bili povezani s religijom kroz varijacije puta razvoja; jogina, fakira i monaha, no takvi se „putevi razvoja“ uopšte nisu menjali s vremenom zbog religioznih dogmi i doktrine, zbog toga se nisu ni napravili značajni skokovi u ljudskoj svesti. Ouspenski smatra kako četvrti put nije definisan i razlikuje se od osobe do osobe, no objedinjuje elemente sva tri tradicionalna puta u najboljem odnosu.
Metafizičari su u različitim delima u poslednjih nekoliko hiljada godina pisali i raspravljali o mešanju krvnih linija, iako to možda izgleda gotovo suludo, dovoljno je pogledati oko nas i videti da i naša rasa koji nazivamo Homo sapiens ima različita obeležja koja obično povezujemo s pigmentacijom kože i oblikom očiju.
No isto tako je moguce da ispod te podele ima još jedna o kojoj se zapravo ne piše i ne govori iz jednostavnog razloga što je možda balans poremecen i vrlo moguce zbog toga što je čovek s dušom u manjini, i što oni koji nemaju dušu ne bi želeli da im najslasniji visoko energetski obrok s dušom nestane sa menija ili da takvi shvate kako ih se sprečava na sve načine u razvoju, traganju istine i nastavku evolucije.
Je li to stvarni razlog zbog čega se krije mešanje krvnih linija?
Naše dve DNK su se toliko izmešale da se sa stanovišta današnje genetike ne može videti razlika između jedne i druge vrste, postoje tragovi, postoje uzorci ponašanja, karakterne osobine, genetski materijal obe rase se toliko pomešao da možemo predočiti koliko nam je DNK „zaprljana“.
Organizovana silovanja kroz ratove i mirnodopska silovanja, ubijanja, genocidi, democidi, venčanja unutra određenih porodičnih krvnih linija i ugovoreni brakovi sada dobijaju potpuno novo značenje.
Je li izvor svega zla u potpunoj bezobzirnosti ljudi bez duše – psihopata?
Ljudima s dušom verovatno ne bi palo na pamet da rade bilo šta od navedenog. Pred-adamični čovek, ljudskom bicu bez duše, nije bio problem i nije ni danas stvarati takve užasne stvari, recimo da ih je, istorijski gledano, najlakše pronaci po delima i htenjima koje se normalnom ljudskom bicu čine nepodnošljivim i nenormalnima. Unutar jedne te iste porodice zasigurno imamo osoba iz jedne i druge vrste.
Uzimajuci u obzir Occam i harmoniju zlatnog reza onda bi polovina ljudi trebala biti bez duše, a polovina s dušom.
Je li moguce da je u pitanju eventualna simetrija u tri dela, određen broj psihopata, pokvarenih ili defektnih organskih portala – ljudi bez duše, i isti toliki broj ljudi s dušom koji su aktivirali svoje potencijale rasta i razvoja i na drugoj strani organski portali koji su negde u nekakvom centru i kojih ima najviše.
Dr Robert Hare, koautor mnogih knjiga o psihopatiji, od kojih je jedna od najpoznatijih „Snakes in Suits: When Psichopaths Go to Work.“
Robert Hare, vodeci naučnik na polju psihopatije je izjavio da psihopata ima oko 1%, no on je u tu brojku ubacio samo kliničke slučajeve, Martha Stout je priznala da se tek jedan od 25 psihopata uhvati, znači li to da je psihopata svih vrsta od sociopata i utilitarista do narcisa oko 25% ljudstva, ako bi pratili neku normalnu simetriju onda bi i ljudi s dušom trebalo biti isto toliko, ostatak od 50% bi bili nedefektni organski portali i ljudi koji se nisu počeli buditi ili ne razvijaju svoje potencijale zbog svih mogucih zamki društva koje nije načinjeno po meri nekoga ko se želi spiritualno razvijati?
Koliko je ljudi s dušom ostalo bez nje kroz procese mučenja psihopata?
Verovatno se pitate kakvi su to ljudi s dušom koji ne razvijaju svoje potencijale, verovatno su to ljudi koje su psihopati mučenjem doveli do ruba ponora, koji se u metafizičkom svetu naziva „soul smashing“ ili ubijanje duše, jedan od perfektnih zločina -načina na koji sociopate deluju je prisiljavanje normalnih ljudi da počine neverovatne zločine uz indoktrinaciju, mučenje, kondicioniranje i dehumanizaciju.
Mnogi metafizičari smatraju da je potrebno aktivirati DNK, kako bi se aktivirali viši centri. U istraživanju ruskih naučnika saznali smo da jako puno toga ne znamo o našoj DNK, pa je vrlo moguce da je metafizika u ovom slučaju bila u pravu.
Nije li to u prenesenom značenju „kamen mudraca“ ili filozofski kamen, stvarana alhemija unutar nas samih, a ne bezobrazna materijalistička stranputica o pretvaranju olova u zlato.
Nije li spiritualni razvoj i aktiviranje viših centara u stvari pretvaranje olova u zlato, ljudi bez duše to nisu mogli shvatiti. Njima je zlato ostalo zlato, a olovo tek olovo, ništa više.
Hoce li vas ovaj tekst podstaći na samo-opservaciju da bi krenuli putem promene koji ce vas odvesti ka mogucnosti dosezanja punih potencijala uz pomoc učenja i potrage za istinom, odlučite sami.
Oznake: sociopat, Dr Robert Hare, „Snakes in Suits: When Psichopaths Go to Work.“, The Fourth Way – Teachings of G.I. Gurdjieff, P.D. Ouspenski, narcis, Gurdjieff, Harvey Clickey, ‘The Mask of Sanity’, Villiam Occam, Moutavieff, Gnostika, spiritualna evolucija, duša, patokracija, Andrzej Lobaczevski, haplotip, empatija, letargija, psihopat
