Fran i Ivor u akciji
srijeda, 17.06.2009.
Neplanirano smo "skoknuli" do Hvara
|
Bilo je to ovako... u srijedu 10.06. oko 15 sati nazove mene moj tata i pita hoću li na more, eto on navečer ide na produženi vikend pa ako ćemo s njim. Nisam se baš dugo dvoumila, pa je popodne proteklo u pakiranju... Ujutro smo stigli u Split u trajektnu luku. Put je bio očekivano dug i naporan, ali ono što me brinulo je Ivor. Tek je nedavno ozdravio i baš sam se nadala da će mu morski zrak koristiti, ali neobično je jako loše prespavao noć... Čekajući trajekt za Stari Grad:
U luci smo popili kavicu i vrijeme je brzo prošlo. Ali u trajektu je Ivoru naglo skočila temperratura, jadničak je i povraćao, a potom zaspao na djedi Dudi i prepspavao skoro dvosatnu vožnju trajektom
Kad smo stigli u našu kućicu, izmjerili temperaturu, a ono već 39°. Tog dana Ivor i ja više nismo izlazili nigdje, a Fran je s djedom popodne i navečer prošetao do plaže, a poslije večere i do slastičarne na kolače. I drugi dan smo se borili s temperaturom, ali više nije toliko rasla, bila je samo blago povišena, čak da nismo ni skidali. Međutim u petak ponovo preko 38°pa smo ipak otišli i do doktora. Naravno ponovo laringitis, virusno, opet je dobio bocku solumedrola da "prodiše" i to ga je stvarno diglo, nakon toga više se temp. nije vraćala. Na sreću stigli smo mi i do plaže, klinci su istinski uživali. More je bilo prekrasno, čisto, mirno, malo ljudi, predivno.... Fran obožava plaže s kamenčićima i još osobito kad nema puno ljudi u blizini da ih baca svuda uokolo (mislim na kamenje, ne ljude ;-) Bio je sav ponosan na svoje nove kupaće gaćice.
A Ivor samo što ne proviče: "Pa vadi i mene van, i ja hoću kod Frana!"
Kupali su se obojica i nije im bilo hladno
Još jedna morska
Na žalost do samog centra, osim kod doktora, nisam stigla, brzo je došlo vrijeme za povratak, četiri dana su proletila. Na sreću, Ivor se potpuno oporavio i uz svu muku s povišenom temperaturom stvarno je uživao. Vraćali smo se drugim putem, kroz Bosnu pa i drugom trajektnom linijom Sućuraj-Drvenik.
I eto tek na kraju puta smo se uslikali jednu zajedničku, mama i njena dva mala muškića.
|
