marchelina
08.05.2009., petak
Fešta svetoga Duje
|
Za one koji ne znaju, Ovčice su mala vala odma do Bačvica. Od Bačvica do Ovčica ti triba dvi minute. Ako se ono baš vučeš. To je u minutama malo. Ali judi koji se kupaju na Bačvicama su razlika nebo-zemlja od judi koji se kupaju na Ovčicama. Na Bačvicama je šušur. Tamo se igra picigin. Tamo se dica itaju naglavu. Izvode skokove za publiku, najčešće za zadivljene curetke koje prošetavaju svoje prve bikinije. Na Bačvicama je pijesak. Kad zaroniš, izroniš ka pokisla pješčana dina. Na Bačvicama se ne moš ni ubit utapljanjem. Hodaš i hodaš i hodaš i stalno si u plićaku. Dok dođeš do dubljeg dila, pogodnog za ubit se, zaboraviš di si i zašto krenija. Pa odustaneš od ubijanja. Jer zaključiš, ako moš tol'ko hodat, moš i živit. Zato su Bačvice dobra plaža. Ali judi sa Bačvica nikad se ne banjaju na Ovčice. Ovčice su plaža za kontempliranje. Tamo se ne skače sa kraja u more na glavu. Tamo judi skroz ozbijno ulazu u more, bez puno buke, i nastojeći to izvest šta tiše. Ili sidu na zidiće i gledaju brački kanal di svako malo prođe koji trajekt. Samo tako sidu i gledaju. Mirno. I tamo nema pijeska nego je šljunak i dikoja stina. Tako san i ja danas sidila i gledala. Malo gledan jude. Malo galebe. Ma šta malo. Svakog koji proleti. Ka da san se zavitovala da ću se javit svakon galebu koji nadleti valu. Onda bacin oko na Marjan. Onda uberen trajekt šta parti prema..negdi. Prema prvon, drugon ili trećen Braču. Onda opet na Marjan. I tako. Neko bi sa strane reka da ništa ne radin. A ja postojin. Intezivno. Bude mi lipo iznutra. Najlipje na svitu. Ali ne mogu nać riči za to van opisat. Mogu van jedino reć da se tako ćutin još i kad đirajen peškarijon. I kad sidnen na Matejušku. Kad ponekad u gluvu litnju uru proševrdan Pjacon i Geton. Ili kad se spustin na rivu sa Prokurativa. Eto, tako se ćutin na svin tin mistima. A ne mogu nać riči za reć van tačno kako se to ćutin. Ne znan ja šta je to. Ali mi se sve pari da ima veze sa...ovin gradon.... Šta ga jubin. Ne, nije revolucija, iako bi bilo krajnje vrime, jel'...  Splitska riva, po ure prije tombole. Mucalo je bija voditelj, i reka je da na rivi ima tristašezdeset ijada judi. Klapa "Filip Dević" pivala je za svih 360 ijada. - ko će ove godine dobit tonbulu, a? - a prošle godine je dobila ona jedna Bračanka - ae, a da ko će nego Bračanka, da ne bi slučajno dobila Šoltanka!  U grad san se spustila oko 12 uri i ovako je izgledalo nebo iznad kampanela svetog Duje  Sidila san u ladovini Peristila i srkala kavu. Nigdi ka na Peristilu čovik nema priliku sidit na skalinama i pit piće. Turisti su zamolili konobara da ih slika  a njih dvojica imaju neke svoje priče...  Konobar je svako malo izlazija na vrata od "Luxora", sa tacnom u rukama, bacija bi pogled po judima šta side na skalinama, i upita: - Ko mi je ovo naručija?? Kad je otkrija i odnija piće kome triba, sljedeća izjava: - a bogati, iden i ja malo sist. I uvali se na prvu skalu. Mrtav ladan. Odnija je tri pića, mora čovik malo odmorit, ae. Na pjaci pisma, "Daalmaaaciiijooooooo...". Raznježim se, viš' ti kako u mom Splitu pisma spontano poteče...  a onda u pozadini ugledan šjor Keruma. Spontana pisma, moš mislit. Benti predizbornu kampanju. Aranžman đirana na pjaci  Ostala san u gradu do 11 navečer. Nakon ciloga dana po gradu i rivi, doma me opet ispratija kampanel svetoga Duje  dok je na Peristilu noćnu smjenu turista i Splićana muzikom uljuljkivala ekipa muzičara sa Oliverovom "Magdalenom"  laka ti noć, najlipši grade na cilome svitu...  p.s. fotke su napravjene mobitelon, ali iman dobru vijest: uspila san nać fotoaparat kojeg mi je t-com bija posla ka poklon uz neki paket usluga koji su mi uvalili. Samo, nema baterija u aparatu. Sad će mi tribat neko vrime dok kupin baterije. Strpjenja, strpjenja....:))) |