marchelina
28.04.2009., utorak
ras, dva, tri
|
Mi smo ljudi na čekanju u kolektivnom ufanju da leći će plaća, plaća koja jedva poplaća oni naramak daća Poslali su nas doma proizvodnja nam je koma a mi smo radili i ništa nismo shvatili Bilo je i robe, i tržišta i kupaca kako nam je to firma postala ničija štraca? Prodalo nas strancu on nas je drža na lancu dok nas nije pridavija dok nije jamija jamija Prodala nas vlastita mater ka tuđe, ka neželjeno dite prodale nas naše lipe Pantovčačke svite Sad smo na kolektivnom odmoru odnija nam je vrag sriću Jebapasmater onome šta je upalija sviću.... |