marchelina
14.04.2009., utorak
Dosadni blagdani
|
Blagdani su gnjavaža, to san odavno zaključila, i amen. Prvo šta san uočila, to je da se za blagdane žene uglavnom narintaju kuvajući i pečući i kemijajući, a sve to da bi se spremila perverzno bogata trpeza za skromne kršćanske blagdane. Pa onda jedva čekaju kad će završit blagdani da se mogu vratit na posal u firme i odmorit malo. Na primjer, kad je post, bakalar je obavezan. Ka prvo, skup je. Ka drugo, triba ga nešto točavat, pa onda tuć, pa tek onda kuvat. Odustala san od toga, ja bi se negdi u ciloj toj proceduri garant pogubila. Vjerojatno je da bi ga prvo kuvala, pa onda tukla, šta neće da se skuva. Zato san rekla, fala in, ja ne postin, to je skupo i konplicirano. Osim ribe, triba još i spremit dovoljne količine kolača, da bi se cila familija mogla propisno i temeljito ubit kalorijama, masnoćama i cukrom, do te mire da čoviku bude muka od cile te žderačine. Dobro, možda to i je filozofija kršćanskih blagdana, triba se mučit, pa makar i žderancijom. To navodno garantira bodove za raj ili šta ti ja znan. Ja ću onda u pakal, jer za blagdane radin sve obrnuto od normalnoga svita i uživan ne radeći ništa. Za blagdane ja odlučin potrošit na spizu MANJE nego običnih dana. Zabavlja me to. Dok svi panično kupuju, pune frižidere, pod stresom nagomilavaju namirnice, pod stresom ih kuvaju, u panici jer ne moš bez panike i stresa provest mirni blagdan u obitejji, ja lipo sve četri u zrak. Vodi me logika: blagdan, to je za mirovat i odmarat se. Pa ja onda odmaran. Jučer san doduše pekla kruv. Jer nisu radili dućani, a ja krivo procijenila koliko će meni i Dječaku tribat. Nešto nisan dobro napravila jer kad san izvadila to iz pećnice, izgledalo je nekako...prekompaktno. Dječak je proba zagrist komad, odložija ga, i reka: "Mama, ovi tvoj kruv je tako tvrd da moš ubit čovika s njim. Ili prestani peć kruvove, ili nabavi dozvolu za posjedovanje oružja." Eto šta su ti dica. Satareš se, i šta dobiješ? To je razmaženo i nezahvalno, kažen vam. Di ide ovaj svit...? |