marchelina
04.03.2009., srijeda
Dječak mi se zajubija
|
Ima sve simptome. Ka prvo, stalno se uređuje, dezodorira, tušira 3 puta dnevno. Tako da ja već neko vrime ne znan kako izgledam, ne uspijevan uvatit misto isprid ogledala. Jučer san, očajna, pokucala prvoj susidi na vrata i pitala je mogu li se malo pogledat u njeno ogledalo jerbo da je moje stalno zauzeto. Rekla mi je da oden zajebavat nekog drugog, a ne nju. Dobro, dobro, ima i ona sina, za dvi godine će bit u pubertetu, pa će onda vidit. Doć će maca na ogledalca. Dječak je inače ošišan na dva cm. E, i na ta dva cm kose, prije svakog izlaska, natracka pola kile nekakvoga super-strong gela. Onda dođe u kužinu, stane isprid mene, i pita: - Mama, kakva mi je ovako kosa? - Dobra. - Ne, stvarno, kakva mi je? - Odlična. Ti si najlipši Dječak u Svemiru. Nije zadovoljan. Pametan je, već je odavno skužija da je za mene bija najlipši u Svemiru dok se još ka embrio ljuljuška u plodnoj vodi. Ode u kupatilo, natracka još gela, i vrati se sa potpuno istom frizurom. - A sad? - Wooow! E, sad si ludilo! Zadovoljan je, užica mi dvajst kuna, i izlazi. U zadnje vrime žica puno love, počinjem se zabrinjavat. Možda već plaća alimentaciju nekome? Kad ne izlazi, a stigne mu poruka na mobitel, povlači se sa mobitelom u sobu i ostane tamo pola sata. Kad ga neko zove, također se povlači tajanstveno i šapuće li šapuće. Pih. Kao da ja prisluškujem šta on govori! Dobro, možda malo. Tajanstveni telefonski pozivi i poruke, povlačenje u sobu, trendovska garderoba, zaneseni pogled…Mislin da mi se Dječak zajubija. Ili je počeja dilat kokain. Smišno je to. Ja ga zovem Dječak, a on već može pravit vlastite dječake i djevojčice. Aj se ti navikni na to... |