marchelina

04.03.2009., srijeda

Dječak mi se zajubija

Ima sve simptome. Ka prvo, stalno se uređuje, dezodorira, tušira 3 puta dnevno.
Tako da ja već neko vrime ne znan kako izgledam, ne uspijevan uvatit misto isprid ogledala.

Jučer san, očajna, pokucala prvoj susidi na vrata i pitala je mogu li se malo pogledat u njeno ogledalo jerbo da je moje stalno zauzeto. Rekla mi je da oden zajebavat nekog drugog, a ne nju.
Dobro, dobro, ima i ona sina, za dvi godine će bit u pubertetu, pa će onda vidit. Doć će maca na ogledalca.

Dječak je inače ošišan na dva cm. E, i na ta dva cm kose, prije svakog izlaska, natracka pola kile nekakvoga super-strong gela. Onda dođe u kužinu, stane isprid mene, i pita:

- Mama, kakva mi je ovako kosa?
- Dobra.
- Ne, stvarno, kakva mi je?
- Odlična. Ti si najlipši Dječak u Svemiru.

Nije zadovoljan. Pametan je, već je odavno skužija da je za mene bija najlipši u Svemiru dok se još ka embrio ljuljuška u plodnoj vodi.
Ode u kupatilo, natracka još gela, i vrati se sa potpuno istom frizurom.

- A sad?
- Wooow! E, sad si ludilo!

Zadovoljan je, užica mi dvajst kuna, i izlazi. U zadnje vrime žica puno love, počinjem se zabrinjavat. Možda već plaća alimentaciju nekome?

Kad ne izlazi, a stigne mu poruka na mobitel, povlači se sa mobitelom u sobu i ostane tamo pola sata. Kad ga neko zove, također se povlači tajanstveno i šapuće li šapuće. Pih. Kao da ja prisluškujem šta on govori! Dobro, možda malo.

Tajanstveni telefonski pozivi i poruke, povlačenje u sobu, trendovska garderoba, zaneseni pogled…Mislin da mi se Dječak zajubija.
Ili je počeja dilat kokain.

Smišno je to. Ja ga zovem Dječak, a on već može pravit vlastite dječake i djevojčice. Aj se ti navikni na to...

<< Arhiva >>