Mama Mima

subota, 13.07.2013.

Pinokio



Priča za laku noć – tata i Mia…

- Živio jednom postolar Gepetto…
- Šta je to postolal?
- To je striček koji popravlja cipele. Gepetto je bio usamljen i napravio je lutka. Nazvao ga je Pinokio.
- Zašto je napravio lutku?
- Ne lutku – LUTKA! Zato što je bio usamljen. Nije imao nikoga, pa si je napravio lutka! Lutak je muška lutka. Lutka i lutak. Dobro?
- Da.
- Možemo dalje?
- Može.

- Gepetto je Pinokiu dao knjige i poslao ga u školu.
- Šta u školu?
- U školu…poslao ga je u školu da nauči čitati i pisati.
- Da. I Mia će ići u školu.
- Hoćeš, da. Kad još malo narasteš, isto ćeš ići u školu.
- Ali ja ne bi išla u školu.
- Pa ne moraš sad. Ali za par godina…
- Ali ja ne bi za pal godina.
- Gledaj… Svi idu u školu. U školi je lijepo i svašta ćeš naučiti.
- Da. Ne molam sad, nego sutla kad se plobudimo…
- Neeee, ne, ne… Ne sutra. Za nekoliko godina, kad budeš narasla… tek onda.
- Ali ja ne bi išla u školu.
- Uh… Dobro, ne moraš.
- Ja nikad ne ni išla u školu.
- Dobro. Nikad ne moraš u školu. Možemo sad dalje?
- Da.

- Znači… Gepetto je posalo Pinokia u školu ali Pinokiu se više svidjelo u veselom cirkusu. Tamo je plesao i pjevao, i vlasnik cirkusa mu je dao vrećicu s novcima. Ali Pinokio je plakao, jer je znao da će Gepetto biti ljut zato što nije otišao u školu. Na putu kući presreli su ga…
- Mačak i lisac!
- Da – mačak i lisac. Pričali su s njim i on je mislio da su mu prijatelji. Ali kad je zaspao, uzeli su mu novac i pobjegli!
- Zašto?
- Zato što su zločesti.
- Zašto su zločesti?
- Zato što ih nitko nije naučio da se to ne smije.
- A gdje je policija?
- Kakva policija?
- Pa uklali su mu novac. Zašto nitko nije zvao policiju?
- Zato što je to bajka. U bajkama nema policije. Samo u pravom životu. Bajke su izmišljene. Dobro?
- Doblo.

- I Pinokio je bio tužan. A onda mu je ptičica rekla da ga Gepetto traži i da brzo mora ići za njim. Ali umjesto da posluša ptičicu, Pinokio se pridruži nekim veselim dječacima i ode u Zabavograd. Tamo je bio zločest, pa se pretvorio u magarčića.
- Zašto se pletvolio u magalčića?
- Zato što je bio zločest. Ali onda je molio dobru vilu da mu pomogne.
- Da… I plakao je i cvilio i lekao – ja bi bio dobal, ja bi bio dobal…
- Da. I vila ga je čula i pretvorila ga opet u lutka.
- Kako?
- Vile imaju čarobne štapiće. I onda ga je ovako, štapićem po glavi – PING! I on se pretvorio u lutka.
- Tako će Mia sutla…
- Nećeš ti tako. To je bajka. To nije za stvarno.
- Zašto?
- Zato što su to samo zanimljive pričice za djecu. Ali sve su izmišljene. Vidiš da je on lutak i da priča… U pravom životu lutke ne pričaju! Samo u bajkama.
- Da. Kako je on lutak?
- Pa lutak je… Vidiš – ima drvene ruke i noge…
- Tata, jel ti imaš dlvene noge?
- Pa nemam… Kako to misliš?? Nemam, hvala Bogu! Vidiš – stol je drveni. A vidiš moje noge! Nisu drvene, jel’ da?
- Da.
- Može dalje?
- Može.

- I onda mu je vila rekla kako mora ići spasiti Gepetta, kojeg je pojela velika riba.
- Šta? Šta, šta? Kako ga je pojela liba?
- Huh… Mia… To je bajka… Ribe ne jedu ljude. To je samo bajka.
- Da… To je sve izmišljeno.
- Da. I Pinokio je došao do ribe, skočio joj u usta…
- Ali…
- Bajka, Mia! Bajka!!! Ljudi se ne bacaju ribama u usta! Uglavnom… Spasio je Gepetta a dobra vila ga je pretvorila u pravog dječaka zato što je bio dobar. I Gepetto više nikad nije bio usamljen!
- Da. I – čiča miča gotova je pliča! Idemo spavati! Laku noć!

Oznake: Pinokio, pria, tata

13.07.2013. u 13:05 • 0 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.