skaska

Mater im materinu, pa ne mogu više ni disat. Prepuklo nešto popodne u meni. Jebo ga ja, pun mi je kufer svih tih pizdeka koji ko moji pesi razvlače prešane kosti sveudilj. Jebemti svu tu motivaciju baziranu na porodici divljih eura. Nemreš se više ni posrat bez love bez obzira bio ili ne bio motiviran "natječajem".
Navališe likovi iz šume gliborove i na ove bijele nam elektroničke stranice. Isprdavaju rečenice. Kontejnerska književnost, nema kaj. Di god pogurneš klizi s ili bez crijevnih nametnika.
Možda je rješenje REZ. Ayurveda možda. Racku, sutra malo. To zasigurno neće biti moje oružje za ubijanje stresa, jerbo istu je prakticirao znani nam striper Z. Mamić izjavivši kak mu je ayurveda pomogla da u harmoniju dovede svoj um ha ha i tijelo, a i veli da se osjeća dvajst godina mlađe. Jebo ga ja, još dva tri puta ode na te tretmane i bil bu fetus us ili s. Jebiga, možda bih i povjerovala da bi mi to nekaj pomoglo da uz grickanje džumbira ne bih morala prodat vikendicu ili dicu da si mogu priuštit uvodni tretman. Jebemti medicinu!
Ljuta sam, jer ona moja susjeda Katica kojoj je, sjećate se, nedavno pao jablan na glavu, jablan za koji se još uvijek ne zna čiji je, upravo mi došla tražit šećera, a ustvari je u bolnici. Veli ona meni kak je u ponedjeljak išla v bolnicu na neku operaciju, kak je došla tam i kak se prijavila na porti a onda su joj rekli kak joj je zvisil krevet i kak nek se doma priprema za anesteziju und operaciju. I još su joj rekli nek se ne pojavljuje u javnosti?! Ko da je moja susjeda Katica Vlatkica il Nivesica jebate..i da ne vozi auto da ga ne skrši (koji auto jebo ga budžola)?! I tak je ona maloprije isto pukla (to su dobrosusjedski odnosi) i došla me žicat šećer, jer veli da ga jebeš mora nešto slatko makar popit, a sutra da bu otišla v bolnicu odjavit se i hebat im mater medicinsku. Velim ja Katici da otfikari korektnost, ponudim joj rakijicu domaću by orah, te preporučim nek se nejde odjavljivat, tko ih jebe velim joj, ti si do daljnjeg u bolnici...I sad kao takva hospitalizirana lepo se u zadnji tren ubaci u kampanju, otvori si blog, spizdi ove novokomponirane blogere i djeluj, djeluj Katica javno. Sve ove boleštine kaj imamo lepo bumo sanirale, jer od sutra okrećemo drugu stranicu, a druga stranica i sama znaš nije crna kronika neg više manje unutarnja politika. Eh, tu bumo skupa, uz jutarnju prvu kahvicu, udisale boju.
- Snifale bumo, ne? - tu se Katici rastegnu žvalice u osmijeh.
- Ma ne, Katica...To bumo onak na psihičkoj bazi delale. Ovak: zamisliš si boju.
- Crvena! - bubne meni ko iz topa Katica, a ja njoj:
- Čekaj malo, daj razmisli! Ima i drugih boja...naroda i običaja. Pizdu materinu ops...Te joj iz druge objasnih:
Dakle, zamisliš boju. Eto ja zamišljam ružičastu s bijelim točkicama. Ondak razmisliš kak udišeš tu boju i kak njom puniš celo svoje ispaćeno tijelo. Daklem, nakon par sekundi ti si puna ružičaste s belim točkama ko auto suseda Kreše benzina. Dakle, boja te pokreće skroz naskroz makar ti imala i dvajst kvadrata garsonijere ti letiš, jebote i bez Todorićevog krilaša i letiš i letiš i nadletiš sve jebene probleme i pizdarije i izbore i govnarije...I kad tak osnažena počeš ispuštati tu ružičastu i te bele točkice to radiš polako i sigurno da ne odapneš i onda to sve ponoviš deci, jer deca isto trebaju dihati, ne?
Suseda Katica me je gledala i gledala. Potom mi je okrenula leđa i ošla bez onog šećera, ti mater susedsku. Evo tak je to kad naš narod jednostavno ne želi biti sretan i ispunjen. Ošli bi u kurac da ne jaučemo i cvilimo.
Za sve je potrebno povjerenje. Ayurveda, ha ha. Ja mislim da je moja suseda čist bolje otkad joj je jablan osim dvorišta skršil i glavu. Još kad vidim našeg ministra Božu kak međ svojim ćevapčičastim rukicama drži dobar pis kulena i kak ga deli no-vinarima sigurna sam da ću se noćas po ne znam koji put počastiti zapisima o carevom novom ruhu. Dakle, plan imam. U tišini zimske noći. Doma. U dobrovoljnoj izolaciji. A drugi, drugi nek se iz lažu il kako im drago.

s čime bih ja to sad mogla usporediti bezrazložnu pogibiju simpatičnog makedonskog pjevača Todora. Zaboravite zakon kauzaliteta. No, zbog one jučerašnje pizdarije od televizijske emisije zvane "69" fakat se čini da kod Onog gore vlada izvjesni kaos ili tek prolazni darmar. Je, morti je gore bolje, al mene malo zbunjuje zakaj je već nekima itekak bolje dolje. Kaj recimo more očekivati bolje crkvena svita od ovog kak joj je tu. Sumnjam da gore ima zlatnih svjećnjaka, finog vinčeka, pečenke i tustih pečatnjaka, čist sumnjam. Nekak si to gore ipak predočavam malo sofisticiranijim. Blago dakle onima bez odojka, svile, zlata i kadife, jer njihovo bu bilo carstvo nebesko. A ima ih ima. I kaj s restom?! Bu bilo gužve, bu. Il bu se menjal izborni sistem il bu gore došlo dole.

I dojdem ja tak na poštu. Stanem u red. Pet, šest bakutanera ispred mene. Dva mi potrošiše vrijeme u kojem sam proučila ponudu s leđa. Okej. Mobiteli. A ondak napravih vizualnu inventuru onog ispred. Pa vidim plinske upaljače, pa obične upaljače, pa slikovnice prestrašne, pa naočale s dioptrijom, ujujuh. Al ono kaj dominira i kaj je veliko i malo i plavo i ljubičasto i crveno i belo su lampaši. Pa kaj imaju delat lampaši v pošti?! Osobito oni na kojima piše da gore 60 dana? Pa kaj je ovo ljudi moji?! Sisvetski duh ne posustaje, što li?! Živi smeh me spopada. Kaj bum sutra v pošti možda kupovala ingeniozan nakit Lheonardhe ledebo Ban?! Pa ta naša pošta ko naše političke stranke pred izbore. Kad se zapale gore nam 60 dana. A onda još gore?! i gore i gore...Ili ili ilidža.

Eto pa će bit već mjesec dana kako je dobila trudove i oštenila pet slatkih štenaca. I sad kaj. Deca joj rastu i kak rastu sveudilj sve žešće pišaju i kakaju. Kujica si je prvotno sama odabrala mesto i napravila sve kak priroda zapoveda, al zahladilo je i sad smo pod istim krovom. Osim što često konzumiramo istu hranu, jer mama je u fazi kad jede i mandarine, mi upražnjavamo i isti tisak. Sam kaj klinci ne kompliciraju puno. Pa im je tak svejedno jel to Novi, Vjesnik, Večernjak il Jutarnji. Jučer su se pošteno zasrali na Kerumovu promociju novog mu trgovačkog centra, a teško da bih mogla išta učiniti u slučaju Šuice s obzirom da balavanderi sisaju, te imaju vrlo promptnu probavu. Mijenjam im podlogu svako malo, te neka se ne ljuti Mateša, uhvatilo ga širinom glave dvaput, ni Čehok kaj je tom prilikom dobil "duplu bradu" ak je to opće moguće. Ministra kulture Božu su uspjeli sam fest zapišati, imal je sreće, kaj se ne bi moglo reći za Ivu Lončara kojeg je zahvatilo u cijelom korpusu. Kak je to izgledalo s prvim violinama ne bih, al kaj im ja mogu kad se vole slikati.
Od njih pet tri su ženske i već po tradiciji oni kaj se spremaju nabavit pese više-manje bi dečke. Ima više razloga zakaj je to tak bez obzira kaj kujice imaju nevjerojatnih komparativnih prednosti. Možda je jedan od razloga i taj kaj svaku večer gledamo i slušamo na telki kak je ova kurva, pa ona kurvetina, pa opet kurva i tak dalje. Nigdo ne veli nikom muškom kak je jebač il slično. I to se ponavlja i ponavlja. Jesenska sonata u kurcmolu usred nedojebije.

čega je sinoć dijelil Maminjo, čije ga ime sve manje pokriva? Veli meni susjeda Katica da su bili euri, al meni su se činile forinte. Jel neko to malo bolje videl?! Sam mi to rečite da mogu preći na slijedećeg pacijenta.