petak, 14.04.2017.
staklena leptirica
Noćas sam tako krhka.
Mjesečina bi me mogla razbiti
da mi ružičasti uštap, u suzi se sklupča.
Ravnica bi me mogla u krhotine sasuti
da mi nafaldana polja nisu u borama, zlatom vezena.
Zelene trave doma mog mogle bi me pokositi,
da im miris u mojim snovima ne sniva.
Lomljiva sam večeras,
figurica porculanska, srca sedrenog.
Leptirice noćna,veliko noćno paunče,
nemoj sletjeti na oštricu krhkosti u meni.
Obje bi urankom,
kasom sunčevih ata,
mogle skončati razasute,
sjevero-istokom
zaboravljene,
jugo-zapadom
neoplakivane.
leptirić od porculana .- zbirka anke gvozdanović - foto - vedran benović
- 21:13 -
