utorak, 04.03.2014.
brci,turban i cuko, mali
Je, je bio je petak.Ne, ne nije bio trinaesti .Dan nije bio kao lan, već nadasve bizaran.
Digla sam se u 5 i obavivši restauratorske radove na sebi u svom bjuti centru (kupaonici)zamjesila sam tijesto za krofne
.Posudila sam auto i otišla malo uredovati.Poslije toga, sam se bavila visokom matematikom i alkemijom, pokušavajući uštedjeti za režije, kupovinom u Hrvatskoj jer mi je događanje naroda kod komšija, poremetilo ustaljenu nabavku hrvatskih proizvoda 50% jeftinijih, kod njih.Moram to obaviti kod nas i kupovati najjeftinije (ne,ne hrvatsko).
Došavši u ŽNJMNJ trgovački centar (neću nikog reklamirati) počela sam skenirati, računati, uspoređivati i taman sam bila u kombiniranju cijena i brendova nesice, kad me netko dotaknu po ramenu i prije nego sam se okrenula čula sam nepoznat glas - Gospoja, evo ti, evo ti- Okrenem se i vidim. nikad vidla, ogromnog muškarca, s upitnom motorikom i upitnijim higijenskim navikama ( miris alkohol+nepranje) i nudi mi 50 kuna - aj, aj uzmi- pokušava mi, silom dati taj novac.
- Dobar dan- velim- i hvala, ne treba-
- Treba, treba, vidim ja da ti treba- navaljuje on(.Ma majke, ti nebožje, kako ja to izgledam, da potpun stranac i još neka pijančina,zamagljena alkoholnim parama vidi da sam s kunićima tanka. Šta tek vide oni bez te magle.)
- Hvala, al ne treba, sigurno imate nekog svog pa njemu odnesite- ja još uvijek ljubazno, ali u laganim koracima, unazad s kolicima.
- Nemam ti ja nikoga, mama mi nije dala das se ženim-još uvijek maše onom novčanicom, suza (il znoj, il alkohol) mu polako klizi obrazom.
Ja ubrzala,on za mnom, ja brže,on ubrzo, ja ubacila u treću brzinu i točak kolica mi zapade u neku rupetinu, poskočoše jaja na akciji i dum na pod.On potrčao, zabi se u kolica, i on i kolica se prevališe i on se uvalja u ona razbijena jaja ( da je bilo mrvica- spreman za pohanje).Ja se ukipila, trgovkinje se strčaše ( ne znam jel bi se smijala il pobjegla), a on iz one kajgane maše s 50 kuna.Ja suzdržavajući smijeh i suze ( jer ako mi naplate ta polupana jaja-ajme meni) objasni šefu o čemu se radi, šef po zaštitare, trgovkinje mi pomogle sve pokupit (jaja polupana zamjenile-huuu), ja na blagajnu, a trgovinom se ori- Poklade su, poklade su i ludi su dani, meni mater, das ženim brani- Sudbinu onih 50 kn.ne znam, njegovu naslućujem.
Dođem ja do auta , vrećice, dole, na jaja pazim (uvijek frka s jajima), jedva našla gumb za gepek i krenula utovarat vrećice, s tim da je zadnja bila s limenkama, svu svoju snagu unijela u dizanje, digla je u zamahu, kad puče ručka, i ja se stisnutom šakom, opizdi posred nosa, limenke se razbježaše po parkingu, a ja vidim samo ptičice (ciju ciju leti ptić), počela kihat,ne vidim još dobro, al čujem ljude kako skupljaju limenke, a neka žena (ni danas je ne bi prepoznala)daje mi maramicu i veli - Ide Vam krv na nos (ma šta krv, mozak mi curi).
I ko ja progleda na jedno oko, dobri ljudi skupili limenke, još bolji pokupili par sebi, al šta ja znam (gledam sam na jedno oko) možda su i isti, pa za trud i pomoć.
Sjela ja u auto, turban na nosu,prestalo suzit i drugo oko, vidno polje ko u normali, još čekam (tuđi auto) kad zazvoni mobitel, aj falim te bože vidim dragi broj na zaslonu, moja glamurozna Ona zove (ona strašno brzo priča)- ajd idemo na kavu kod brkate imam puno lipi stvari za ispričat čekam već tu bog- i du (poklopila)
Da me zvala bilo gdje drugdje, ne bi ovakva išla, al kod brkate (šta je vlasnica birtijetine bez brkova) s obzirom kakvi se frikovi skupljaju, ja ću biti ko Hurem (s malo pomaknutim mjestom za turban), a i kava je najjeftinija, kuha je u vešloncu- lazaruša (diže ih mrtvih).
Došla ja i sjela (turban još obvezni dio dres koda-nitko ni ne pogleda)kad moja Ona ispali rafalnu paljbu-(ovako kako ću ja napisati ona priča, sve u jednom dahu-ko nema strpljenja dešifrirat, nek preskoči):
-Ukinulimisocijaluzbogonogglupogautajagahtjelaprodatdošocigoinećegavelištajamislimdajeonciganpadagaoćuprevaritjagakumimzbogčetverodjecesvojeonkažedaihimaosmero- tu udahne, ja brzo kihnu i promjeni turban a ona nastavi -najstarijemmalomukinliidječjiimaosamnaestjebesenjimaštojematurantištojezbogbolestibioubolnici...... tu se zaustavi jer se čula neka dreka,psovanje i lupa vrata.
Pojavi se gazdarica široka boka, sve joj se brci nakostriješili i grleno i ljutito
- da joj (toj nekoj) sve po spisku, ja čovjek, svaki dan je pustim u zahod bez da kavu bar popije , a sad sam je ufatila da mi krade WC-papir.Po fiskalnoj kasi znam da ljudi ne mogu tolko srat. Neće više majci, nemam ja za brisat tuđa prkna, jedva imam za svoje-ode psujući.(Ave Liniću)
Nas dvije u smijeh (počela mi sad kucat srca u nosu) i krenemo van, usput mi Ona još priča kako razmišlja svoju djecu razdjelit (zeza se od sveg jada)a uzet tuđe četvero pa će onda dobijat lovu kao staratelj jblalaba.
Uđem u auto,upalim ga, kad ona kuca na prozor i sva u čudu - Šta ti je s nosom?(to je rekla normalno jer se konačno zabrinula)
Odmahnem ja rukom i odjurim u sigurnost svog doma
.U nosu sve više srca kuca, nisam premjesila tijesto, al sam napisala post.
Zgovnala ja nekako i te krofne počela ih peć, kad prsnu mast i opeče mi kapak (hvala refleksima) i trenirku (bilo mi više žao trenirke, ko nova- samo deset godina).
Krofne ispale, ne znaš što su, nit fritule, nit špekule. Žali bože materijala.
Skupili se moji (vani već mrakić) nitko ni ne pita za moje ljute rane, nego počela zajebancija s tim "krofnama" (al ih jedu). Te će ih na fejs, te će postavit nagradno pitanje, hahaha.
Popizdila ja, uze zdjelu,mom dragom istepe iz ruke ( taman je zino zagrist) krofnu-fritulu-špekulu. i ravno iz stana put kontejnera,nosa nateknuta, kapka opečena i ega povrijeđena, u papučama i progorene trenirke.
Kontejneri u mraku, ja za poklopac... i prvo sam ga čula, onda vidjela dvije užarene točkice, a onda se pojavi u svoj svojoj kezećoj ogromnosti. KUĐO.Stao, raširio noge, kezi se i njuška (jestivo mu nešto miriši) i bacim ja na njega one krofne, spremna na start.On ih ponjuši,frkne (jebem ti da ti jebem krofne, neće ih ni pas,znači ja sam mu na meniju) i poče utrka u stilu - ptice trkačice i kojota Zlikovskog, al uvrnuta verzija. Ja ptičica nisam, ima me i za ćaću i za braću, a on teeeele.Trčim ja,sva, sa vlastitom kubikažom, svim svojim godinama i zdjelom, al bogme i on-stvor iz noćnih mora (mislim da sam i sumpor omirišala). U trku, prebaci ja preko ramena zdjelu, razbi se ona (čula, nisam gledala) , na prozore i balkone stanova izviriše ljudi, i počeli navijat (ma za pašče), i čujem neku babu- da bude zvala zaštitu životinja jer sam psića (????-okulista pod hitno) za dlaku promašila, i sad pesek ima traume-
Ja i dalje trčim trku života i derem se na neke klince - Ostavi, ostavi vrata otvorena- Djeca, sva isprepadana, poslušala, ja po tri stepenice i uleti (skoro sam vrata razbila) u stan ( taman svira I vil srvajv) i ravno u spavaću sobu u krevet.Duša široka,slavonska stala u natečeni nos. Zadnjim djelićem razuma, skinula sam sliku iznad kreveta( da me anđeo ne bi konačno sredilo) jer dan još nije bio gotov.
- 16:23 -
Komentari (32) - Isprintaj - #
