Komentari

atresa.blog.hr

Dodaj komentar (27)

Marketing


  • mudrolije

    novi post :)

    avatar

    26.08.2021. (12:13)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    kompromisi, draga, kompromisi...

    avatar

    26.08.2021. (12:56)    -   -   -   -  

  • kako_ti_kupus

    moje mišljeeeenjnjnjeeee jeeee: da za takvo nešto pistoji medicinski izraz, više nego pravni

    avatar

    26.08.2021. (13:24)    -   -   -   -  

  • Mikitarije

    Joj, što ne volim kompromise, premda su nužni. Sviđa mi se pomisao da OnajMoj i ja jesmo baš jedno za drugo. I isti smo, ali i različiti i baš nam je dobro iako se tu i tamo nađe neka prepirka oko zaparvo nebitnih stvari, ali mi se čini da je slično kod svih. :-))))

    avatar

    26.08.2021. (15:09)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Zvanično se razvodi svaki četvrti brak. Oni preostali počivaju
    na kompromisima, nekad i na sili. Nažalost, najsrećniji su
    i najčvršći brakovi bez djece, jer se tada supružnici vežu
    i muž ne dijeli pažnju žene, ima je cijelu za sebe. Brakova
    sa djecom koji su stabilni i sretni - nema baš mnogo.

    avatar

    26.08.2021. (16:31)    -   -   -   -  

  • athropa

    Lastavica, ne mora biti. Moj muz i ja smo se jos vise zblizili nakon rodjenja Malecke. Zajednicka briga i ljubav.

    avatar

    26.08.2021. (16:53)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Pa vi spadate u onaj manji broj, athropa. Sreća da vas ima.

    avatar

    26.08.2021. (16:58)    -   -   -   -  

  • NetkoOdVas

    Situacija u Abesiniji ni dobra. :((

    avatar

    26.08.2021. (18:59)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    Mislim da Lastavica nema pravo : možda ima neka saznanja, ali nema pravo u svojoj tvrdnji

    avatar

    26.08.2021. (21:39)    -   -   -   -  

  • IzgubljenaUGalaksiji:)

    hmm, mi smo čudnovati. u svemu identični, a nikada se nismo posvađali. pet godina skupa, od toga dvije u braku. vidjet ćemo što budućnost nosi :))

    avatar

    27.08.2021. (00:49)    -   -   -   -  

  • litterula

    Lako je reći neću i ne mogu i rastati se, teško je naći zajednički jezik i živjeti u prijateljstvu i razumijevanju, osobito kad naiđu razne životne nevolje

    avatar

    27.08.2021. (17:39)    -   -   -   -  

  • mudrolije

    Znam nekoliko parova sa djecom koji su se bas sretno nasli , dobronamjerni su i uzajamno se podrzavaju u svkoj situaciji...bez racunice

    avatar

    28.08.2021. (04:59)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    ma ima toliko kombinacija da bi trebalo napisat poglavlje knjige o tome :)

    avatar

    28.08.2021. (07:44)    -   -   -   -  

  • agava

    brak je davanje i primanje...
    razumijevanje i kompromis...
    brak je arena gdje ljubav pobjeđuje...

    avatar

    28.08.2021. (09:12)    -   -   -   -  

  • j.

    Ne bi ljudi ostajali u braku - ovi koji ostaju - da od toga nemaju neke koristi; nisu, naime, ljudi toliko glupi koliko naša Veličajnost o drugima misli, već samo traže sigurnost i mogućnost da bez puno motike dođu barem do nekog kruha (slično je i sa izborima u demokraciji); čini mi se stoga kako ovaj kriterij da nekome "želiš i činiš dobro" i nije baš najsretniji. Usporedimo ga, na primjer, sa djetetom - osobom kojoj bismo bezuvjetno stalno željeli i činili dobro; koliko puta od toga ispadne horor, a onda se debelo, debelo valja upitati što je to što smo željeli i još gore - što smo činili... da li je to "dobro"?

    Filozofirajući preko sve mjere i petljajući tako dalje, usudio bih se ovdje zamijetiti kako mi zapravo ne razumijemo svijet, niti njegov način funkcioniranja, niti porijeklo, put, cilj, svrhu ili konačan kraj. Ono što je strašno jest to što ćemo mi poduzeti u životu sve; baš sve da bismo dokazali drugima a i samima sebi da upravo to razumijemo, jer ako sami sebi priznamo da nešto ne znamo, onda ćemo se naći na rubu ponora kojeg ne možemo podnijeti. Isto tako, brak je razdoblje života u kojemu jedni drugima manje ili više nanosimo bol; stvar je samo u tome koliko boli tko može ili želi podnijeti u doba dok protektivna funkcija braka vrijedi. Jer, puno je lakše uz sve loše što brak donosi uživati i mnogobrojne prednosti društvena ugleda, statusa, osjećaja ispunjenosti i smisla itd isl. Isto je i s djecom (govorim sve iz osobna iskustva): u roditeljstvu nema baš nikakva herojstva, jer u stvari ti samo produžavaš sebe; isto to što činiš za svoje dijete i kakti žrtvuješ se (svoje vrijeme, energiju, novac…), ne bi ni u snu činio već za njegova najboljeg prijatelja, a kamo li nekoga koga ne poznaješ.
    Mnoge stvari u životu činimo samo zato što su nas tako naučili, a mi to nismo u općoj gužvi koja je nastajala – stigli, htjeli, niti imali snage preispitati pa utvrditi što zapravo želimo. Najbolji primjer toga su iskazi medicinskih sestara koje provode vrijeme sa pacijentima na samrti, i tvrde kako najveći dio ljudi na samrti žali što je toliko puno, predano i energično radio trošeći na to većinu vremena u životu. Istodobno, spremni smo skočiti u oči svakome tko bi u pitanje doveo svjetonazor koji kao osnovnu vrijednost i stil života promovira upravo taj isti ljudski rad, ne shvaćajući zapravo da se tu radi o dva kriterija koje miješamo: s jedne strane egzistencijalnom užasu praznine kojeg čitava života osjećamo i nastojimo zatomiti i s druge strane - osjećaju za pravednost, odnosno – potrebu da brinemo o tome da se ovosvjetska dobra na neki pravedniji način preraspodijele među svima, pa da ne postoji šačica onih koji leže na ćupovima sa zlatom dok milijarde skapavaju u mukama. No, i ta pravednost još je po starim Grcima okarakterizirana kao ništa drugo do li korist jačega; iz čega bi se dalo zaključiti kako niti u društvu nismo odmaknuli puno dalje od šumskog zakona, samo ga umijemo manje ili više vješto prikriti raznim deklaracijama, talambasanjima i proklamacijama. Kaj hoću time reći? Pa, eto to da – ne znamo kaj hoćemo; to je to. Ali uredno iz takvog činjeničnog stanja izvlačimo zaključke kao da znamo bez ikakve zadrške.

    Negdje još prije polovice našeg zajedničkog vremena, znao sam Najdražoj u trenucima kada bi nesuglasice jenjale a prevladavali trenuci spokoja i radosti - reći da smo nas dvoje nekako, čini mi se, osuđeni na to da se volimo. Ono što me istinski šokiralo u takvim trenucima jest to da s njene strane ne da sam očitavao neslaganje ili kakvu ljutnju, već blagost i – usudio bih se reći – razumijevanje. Tu smo, bili smo zajedno, djeca su bila tu s nama ili negdje na putu, sa svim peripetijama, bolestima, sebičnostima i svime što uz to ide; sve smo karte i jajca bacili u jednu košaru, i bilo je najlogičnije i najoportunije nastaviti tim putem. Ne znam za žene, njihova je fiziologija očito sasvim drugačija, ali nakon svih ovih godina, da prostite – bit ću valjda i vulgaran, ali ne nalazim boljeg argumenta za to, pa još jednom iskreno molim za oproštaj – mislim da muškarac negdje već ovdje u pedesetima ne može dobiti većeg blagoslova u životu nego da mu se ona stvar diže na vlastitu ženu. Ništa ga dalje ne odvraća od Nje, i ovo malo što im je preostalo zdravlja, vremena i tišine, pokušat će odraditi do kraja, bez ikakve distrakcije i smetnje. Što bi se reklo - mi ti se kunemo da sa puta ne skrećemo :). Eto.

    Pozdrav, i najte kaj zameriti.

    avatar

    28.08.2021. (17:50)    -   -   -   -  

  • Blogokviz

    ...brak je mrak ;) ...a u mraku nikad ne znaš kaj te čeka :)

    avatar

    28.08.2021. (18:36)    -   -   -   -  

  • Nisi sama....

    Kompromisi... Slažem se! Tu i tamo malo popuštanja, malo svađanja... Al Bože moj. Koliko god znam režat na njega, opet kad pogledam, ono što nas je moglo slomiti nas je ojačalo zapravo... Najcesce se posvađamo oko sitnice. Bitno je samo da ljudi ne zaborave razgovarati i biti iskreni..

    avatar

    08.09.2021. (16:17)    -   -   -   -  

  • delicatus

    i ja mislim k'o i @ana u prvom komentaru....i primjenjujem to

    avatar

    09.09.2021. (01:28)    -   -   -   -  

  • mudrolije

    @nisi sama....slazem se...bitno je da ne zaborave razgovarati i biti iskreni

    avatar

    10.09.2021. (03:56)    -   -   -   -  

  • Demetra

    Nekada ni kompromisi ne uspiju, ali tko bi ga znao što i kako nekima uspije, drugima ne.

    avatar

    13.09.2021. (09:05)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Ja i moj nismo udati....živimo izvan braka 34 godina...ali moj je jedini od svojih drugova što se nije razveo...možda što smo bili u istom poslu...ja sam znala gde on hodi i obratno...to je punooo, kad so zvali njega ili mene kad je bila noč smo znali da treba na posao...važno je da se veruje svome čovjeku...dok ima toga je sve ok...kad jednom to nije više to....onda bolje da svatko ide na svoje...moj je sada več dugo u mirovini, ja jo čekam, još malo....

    avatar

    14.09.2021. (21:47)    -   -   -   -  

  • mudrolije

    @modrina...drago mi je cuti da ste sretni skupa

    avatar

    15.09.2021. (04:59)    -   -   -   -  

  • medlife

    Kad gledam poznanike čini mi se da je taj postotak možda čak i manji, nažalost.

    avatar

    19.09.2021. (22:00)    -   -   -   -  

  • Zajebani zajeb

    Sudeći prema viđenom, a i vaši komentari to potvrđuju, možemo zaključiti da muško i žensko nije stvoreno da živi zajedno i ko nam je to nametnuo, dobro nas je zajebao.

    avatar

    30.09.2021. (13:58)    -   -   -   -  

  • athropa

    U braku sam. Zelim dobro svom muzu.
    Jesam li u manjini?

    avatar

    25.10.2021. (16:18)    -   -   -   -  

učitavam...