Komentari

demetra1.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Lastavica

    Savršeni opis zasluženog razlaza. Žena nikad ne treba da trpi
    nasilje. Ni muškarac ne treba, ako se nad njim sprovodi.

    avatar

    21.11.2018. (08:55)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    nekako mi se sve više čini da se život sastoji od pogrešnih izbora i pokušaja saniranja štete

    avatar

    21.11.2018. (09:06)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    baš kako kaže Freš

    avatar

    21.11.2018. (09:12)    -   -   -   -  

  • stara teta

    koliko nas je vodilo ovakav, stvaran ili zamišljen razgovor. željne rješenja, željne odlaska, u čežnji da nestane, konačno nestane mučni prizor, da se ispere gorka žuč i krv sa usana. da odmahnemo rukom i maknemo iz duše trule gomile usahlog bilja i okrenemo se od sivog ponora beznađa. oni samo nadmoćno puštaju da se dogodi. oni prihvaćaju sve prilike, kao taksi koji će ih odvesti kud god im se prohtije. na nama je oduvijek da odradimo sve. i posljedice, i strah od možebinog kajanja. i ponos što se nismo pokajale.
    nadam se da se vidimo, draga.

    avatar

    21.11.2018. (11:03)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    Meni se nekako sve više čini da su pravi izbori iznimka...
    da su nam životi sve više u nikoj stvari da ne rećen u k##cu ! :)
    i radi izbora i utisnutih zvukova koji remete mir i spokoj!
    L.p. uživaj u miru i tišini ! :))

    avatar

    21.11.2018. (15:51)    -   -   -   -  

  • Čuvarica pinkleca

    A onda ću očistiti sve zvukove sa zidova iz podova, izbacati sjećanja iz ormara i uživati tišinu sama.

    sama ili sa nekim tko zna uživati mir i tišinu....pozdrav se penje :-))

    avatar

    21.11.2018. (18:08)    -   -   -   -  

  • semper_contra

    Pledoaje "Istambulskoj konvenciji", ili nečemu sličnom.

    avatar

    22.11.2018. (14:15)    -   -   -   -  

  • Euro

    ako je tako bolje

    avatar

    22.11.2018. (21:00)    -   -   -   -  

  • j.

    Izbor je često puka iluzija. Bilo kakvo Nešto je tako mnogima bolje od Ničega, jer izgleda da se živi punije ako se trči, makar i bježeći. Ništa će prije ili kasnije prevladati, ma što mu prethodilo. Pozdrav :)

    avatar

    23.11.2018. (00:19)    -   -   -   -  

  • kaparoculica

    Hm...ako ćemo iskreno, svi naši izbori su isključivo odraz našeg stanja, okolnosti u kojoj se trenutno nalazimo, pa mi se čini logičnim, da smo birali najbolje, baš svaki put!
    Da li je to ''biranje'' bilo pošteno, prema oboje?
    Jesmo li kalkulirali, pri tom?
    Birali smo mozgom ili srcem?

    Srce nikad ne izdaje! Nikad.

    A mozak? Samo vrati istom mjerom, kad tad.

    Ova crtica je tako dobro prikazala nemoć izlaska iz veze, u samoću, kao spas. Opet kalkulacija!
    Neće samoća donijeti mir. Mir je u nama ili nije, nevezano za naš status.
    Do mira se dolazi iskrenošću. Biti iskren sam prema sebi, naoko je lako, jednostavno, ali nije. Najteže je.

    avatar

    23.11.2018. (08:54)    -   -   -   -  

  • eum

    Sama
    Što u konačnici znači biti sam u tišini sa sobom
    u vremenu koje je tako glasno, kada dolaziš kasno,
    toliko turbulentno, bučno, širiš zvukove svoje,
    kad pojavom češće uzrujaš nego pomiluješ...

    a strahovi su se u zidove uvukli, moji osjećaji umukli,
    i cvile ko aveti, teško je biti sam, sama, iako si tu,
    možda je oduvijek tako bilo, ne znam, ali tako traje
    a možda ipak znam, vjerojatno znam, sve mi zastaje...

    .. i nemoj mi govoriti kako sam blesava, i glupa,
    kako samo izmišljam koješta da skineš ljagu svoju.
    Nemoj mi govoriti da sam paranoik ili neznam što,
    koji uživa u strahovima... navikla na pojavu tvoju

    ...jer ti si tako, kao nadmoćan u svojim stavovima,
    nemaš pojma što je paranoja i trebala bih ti objasniti
    iako ni tada ne bi shvatio da želiš biti sam – zanimljivo,
    jer odavno sam poželjela da odeš, da utihne tvoj glas...

    ... da utihnu tvoje prijetnje kako odlaziš tako bučno,
    a doseg odlaska je bio samo do prvog obližnjeg šanka,
    i čemu sada svi ti razgovori, čemu ikakva vika i pojmovi,
    ta ruka koja stalno zrakom prijeti, kad govoriš ručno..

    nikada više na mom obrazu neće biti tragova tvog bijesa
    više nikada lice neću prekrivati debelim slojem pudera
    da opravdam tvoj kukavičluk, moj sram – tvou sramotu
    što sam dozvolila da uđeš u moj život, u moj dom...

    Sam želiš biti i ja želim, želim i više nego možeš zamisliti,
    zato tiho, na vrhovima prstiju, polako, sasvim tiho izađi,
    nemoj ni slučajno zalupiti vratima, jer gađat ću te a balkona
    i to teglom za cvijeće, baš onako kako si ti mene gađao,

    ... ako se još sjećaš, i tako ću očistiti sve zvukove sa zidova,
    s podova, izbacati sjećanja iz ormara,

    i uživati tišinu sama.

    (Odličan posti, ima životni karakter kada sloboda pokrene dušu
    da krene dalje i ostvari pravu ljubav - svoje postojanje)
    Lp EuM

    avatar

    23.11.2018. (11:25)    -   -   -   -  

  • Carica Univerzuma

    ....i otvoriti ću prozore da izađe ustajali zrak našeg suživota......

    avatar

    23.11.2018. (12:10)    -   -   -   -  

  • Bergaz

    Nekoć smo u takvim situacijama govorili bez oklijevanja: "Izvoli marš van!".

    Baš danas načuh djelić slične ispovijedi... "Pojava" je proširenija je nego što bi čovjek pomislio.
    Šteta što na koncu prevlada mržnja. A bilo je "tako dobro počelo"...!

    avatar

    23.11.2018. (18:21)    -   -   -   -  

  • Moja Moda

    Samo "jaka" žena zaustavi podignutu mušku ruku u zraku....
    Tekst prigodan za današnji Dan borbe protiv nasilja...

    avatar

    25.11.2018. (14:36)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...