Moj pinklec

nedjelja, 17.02.2019.

Spomin na te

U86



ja ti nis trebala
niš pripoveduvati
niš dokazuvati
si već pred tim fse znal
me takšnu kaka sam jemal
i onda gda sem trmasta
onak dečije šumasta
i onda gda kak nora bečim
il sam najenkrat začkomim
furt sam ja tvoja bila
navek te onak zapraf ljubila
pak zdaj gda te ni
mi duša tak prazno zveni
i ja nič več ne bečim
samo f sebi čkomin
i čuvlem najlepši spomin

- 20:28 - Komentari (4) - Isprintaj - #

subota, 16.02.2019.

Sama

R86


sama
sa otežalim oblacima u kosi
sa strahom u plitkom korijenju
sa samoćom u praznim dlanovima
sa sjetom u nerodnoj utrobi
sa čežnjom u praznim grudima

a gnijezdile su u kosi mi sretne ptice
i oblaci paperjasto laki
plodove sam darivala
sa dugom se dovikivala
dok si mi ti na grudima odmarao
u dlan mi pjesmu stavljao
i zvijezde na nebu pokazivao

sama
čekam proljeće

- 08:40 - Komentari (8) - Isprintaj - #

petak, 15.02.2019.

Dan


002
( Flickr, Puzzaa - J.)




Pomislio bi netko
sasvim obično jutro,
sasvim običnog dana
sa sasvim uobičajenim ritmom
sa poznatim radnjama i planovima
i tek ponekim iznenađenjem.
Ali dan nikako ne može biti sasvim običan,
on može tako samo izgledati,
jer obični dane ne postoje.
Svaki je dan sasvim nov i neobičan,
svećan, poklonjen, naš,
svaki je dan početak jedne nove priče,
ili nastavak one još nedopričane,
one koju želimo sanjati i ostvariti.
I sasvim je svejedno
da li izgleda kao sasvim običan dan,
taj dan je neobično lijep,jedinstven,
dragocjen zbog svog rađanja
i svih mogućnosti koje donosi
u ono što samo izgleda kao sasvim obično.
I nije ovo samo jedno obično jutro
jednog sasvim običnog dana
već je ovo novi i sasvim naš dan.

- 07:07 - Komentari (13) - Isprintaj - #

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Opis bloga

  • četvrtak, 31.01.2013.
    Moj pinklec

    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje.
    Dobila sam ga na dar.
    U njemu čuvam kapljice rose...... neke poklonjene, neke ukradene, neke koje su se same ušuljale u pinklec, neke koje sam sama sakupljala za vrijeme nekih jutarnjih šetnji.
    A svaka kap je svijet za sebe, priča za sebe, jedan tren, jedan život, doživljaj, osoba....i opet sve to zajedno u toj istoj kapi..... tuđoj... mojoj... svojoj....
    U pinklecu su i kamenčići. Oni čuvaju kapi, čuvaju priče i energije mjesta i ruku koje su ih sakupljale u nježno stavile u pinklec.Tu je kamenčić iz Zelenjaka, Jojoovi kamenčići iz Španjolske,Dodoov veliki kamen sa Biokova i kamene skulpture sa Paga, Đurin iz Međugorja, onaj iz Maksimira.....
    U pinklecu nosim i Brazdine fotke sa uhvaćenom ljepotom.
    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje. On je na mom ramenu, ja sam u njemu ,zajedno sa anđelima koji se igraju u njemu, koji ga ponekad i nose.




od 5.5.2013. 12.00h

  • Flag Counter

Fotografije

  • BRAZDE ( Flickr )
    ( osim ako nije posebno napomenuto )