Komentari

callmedarkman.blog.hr

Dodaj komentar (28)

Marketing

  • jekatisine

    Placebo: Meds :)

    avatar

    19.08.2018. (16:06)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Nažalost, ovo i baš ovako može se desiti...

    avatar

    19.08.2018. (16:07)    -   -   -   -  

  • samo za vranju

    Ne znan kakova te neman od bolesti napala, al noćne more se možeš lako riješiti. Naredi mozgu da ne sanja. :0)

    avatar

    19.08.2018. (18:02)    -   -   -   -  

  • Nasmijana sova

    Nemoćan, a s druge strane pun snage pa razbija oko sebe i sebe?
    I još na kraju jednostavno zakorači kroz prozor i baci se na pločnik/kolnik?

    avatar

    19.08.2018. (18:32)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Anksioznost?

    avatar

    19.08.2018. (18:42)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    naravno, da ovo nisi ti jer bi sad bio na psihijatriji a ne pisao post.........kakogod, ovo je patologija

    avatar

    19.08.2018. (19:35)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    Anksioznost. Mislim da mi ju je netko opisao vrlo slično, identičnu agoniju panike, raspadanja uma, razdvajanja od tijela.
    Zidovi ju pojačavaju, vjerujem ti.
    Inače, odličan prikaz. Mučan, ali odličan.

    avatar

    20.08.2018. (07:12)    -   -   -   -  

  • stara teta

    ima tu dosta nelogičnosti u priči. ako se radi o boleštini za koju su lijekovi obligatni, nitko ih ne drži na mjestu gdje ih je teško pronaći. ako se htjelo postići efekt panične atake onda nema mjesta razbijanju prozora i sumanutom bacanju. ako se htjelo ostaviti lijep prikaz egzacerbacije sumanutih misli i depersonalizacije, onda sve to skupa ne traje tako kratko, nego ima svoj tok. ako se radi o nekom hipotetskom napadu katastrofičnog virusa koji uzrokuje naglo povišenje tlaka, a time i navalu straha uz nesuvislo ponašanje (možda je pričica potaknuta željom da se napravi neka horor-scena), onda se ona scena s mahnitim probadanjem vilicom nekako i može opravdati. tak nekaj ima na filmu. u psihijatriji ovakvo samoranjavanje ima opravdanje u potrebi za samokažnjavanjem (ovdje nije razvidno da se o tomu radi) ili u onom notornom "oni su mi se uvukli u glavu pa mi dirigiraju i upravljaju mojim umom i tijelom". groteskno probadanje vilicom u trenu kad se ima osjećaj rasprskavanja zbog boli, uz napomenu da se više nije osjećalo ništa, besmisleno je u kontekstu mogućnosti ozbiljnog ranjavanja npr. sigurno prisutnim nožem. mahnitanje po stanu dok krvca lipti i opis krvavica koje se cijede po zidovima i lupetanje po staklu je nespojivo s ozbiljnom odlukom da se samoubije skačući kroz prozor. ako je imao toliko svijesti mogao je konačno pronaći te proklete lijekove (ah, koje li zaboravnosti!), otvoriti vrata i potražiti pomoć, jer susjedi su čuli njegovo vriskanje. dakle, s koje god strane gledano, priča je mogla ići logičnijim tokom. a nije. jer je samo priča.

    avatar

    20.08.2018. (10:58)    -   -   -   -  

  • U zvijezdama piše

    stvarno ti je priča zamršena ali takav je život i moramo se boriti

    avatar

    20.08.2018. (11:09)    -   -   -   -  

  • easy

    a sunce je i dalje sjalo.
    :)

    avatar

    20.08.2018. (12:01)    -   -   -   -  

  • Regina

    Ako tražiš razumijevanje, analiza je sve što ćeš najčešće naći.

    avatar

    20.08.2018. (15:31)    -   -   -   -  

  • Julija pala s Marsa

    Moj mozak ne prihvaća crne misli, a nije da kroz život nije imao priliku ...

    avatar

    20.08.2018. (16:35)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    Uz dovoljno kave i cigareta, postajem hebeni optimist.
    Zbilja ne treba puno.

    avatar

    20.08.2018. (17:38)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    Mislim da nisi svjestan koliko je kave i cigareta u pitanju.

    Mislim da se može učiti iz boli. Iako se ne osjećam ništa mudrije zbog toga. Ali štujem te male sitnice zbog kojih život postane izdržljiviji. Treba i to nekad.

    avatar

    20.08.2018. (17:55)    -   -   -   -  

  • samo za vranju

    Je---ate šta je ova Teta zaje..na. Ko bi reć kako dubiniski istražuje slučaj. Da je meni njena pamet. Uf.

    avatar

    20.08.2018. (18:55)    -   -   -   -  

  • stara teta

    ma gleč, medena mela, mogla bih biti još zajebanija kad bi se tjeral mak na konac, no to ne koristi baš ničemu. pogotovo ne pravopisanju. ne spominji pamet, ponekad si mislim zakaj tak otvorenih misli pišem, zakaj tak iznosim te svoje misli, komu uopće služe moji ozbiljni komentari, možda ipak sve preozbiljno shvaćam. a kad se radi o esejima obično sam vrlo oštar kritičar. bilo stilistički, bilo što se tiče sadržaja. ovdje bih mogla i s nekih drugih strana, no ograničila sam se samo na logiku ponašanja takvih ljudi o kojima piše autor. a to možeš s više izvora: ili kao osobno iskustvo, ili kao iskustvo tvojeg najbližeg za kojeg se brineš, ili si tako nešto doživio kod poznanika koje dobro znaš, ili sa stručne strane poznaješ tu problematiku pa ti se ne čini izvjesnim sve ono što je napisano. ne pravim se pametna, samo postove ne pišem tek toliko da me se čuje, da sam tu. ono: bokić. tu sam. slatko. tu sam. kako lijepo! tu sam! bravo! tu sam. zaslužuješ blog dana, čestitam (uuujbt, ma baš sam kompetentna govoriti nekomu jel što zaslužuje ili ne, ha, ha, moš si mislit koji sam ja bitni faktor da se udostojim nekomu čestitat onak s visoka. ili komentirat kako treba pisat, a kak ne... ccc.znaš, meni su to ovdje počesto davali do znanja, ha, ha, pa me i prozivali da kak sam nekaj tak mogla napisat, ma ono, zamisli, kak sam se usudila, tko sam ja uopće, ha, ha, ha, ma obična laborantica ;)).

    avatar

    20.08.2018. (19:55)    -   -   -   -  

  • depresija i ja

    Već sam to vidio!

    avatar

    22.08.2018. (10:25)    -   -   -   -  

  • .

    Situacija kao 'sam protiv svih'... prva reakcija je obično strah koji tjera na lupanje i vrištanje, a trebalo bi diplomatski... kad bi se moglo.
    Jer, kako s ruljom negdje u 'stvarnom' svijetu, tako bi trebalo i s onom u nama... kad bi se moglo, naravno da nije lako.

    avatar

    22.08.2018. (13:37)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    @ wonder woman je jednako imaginarna koliko i spasenje.
    Ali možemo si učiniti život podnošljivim. Donekle.

    avatar

    22.08.2018. (16:29)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    @ ma ne opraštam. nije to na meni.

    avatar

    22.08.2018. (20:28)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    @ ma nije ni zamišljeno kao tekst s kompozicijom.

    Traženja i gubljenja. Samo to.
    Nakon godina i godina ne borim se s demonima.
    Izgleda da ih samo treba prigrliti. Priznati da su tu.
    I onda živjeti s njima.

    avatar

    23.08.2018. (12:04)    -   -   -   -  

  • andriano01

    mali smrdljivi skote....što te nagna da navališ na me....nisam te dirao, niti pačao u te....znači; prvi si započeo - i tako mi dao dozvolu da te upitam; jesi li ikad plesao s vragom na mjesečini...ako nisi - uskoro ćeš!!!

    avatar

    23.08.2018. (12:45)    -   -   -   -  

  • invisibleman

    Mali smrdljivi skot bi ti rado razbio pičku,dragi moj.

    avatar

    23.08.2018. (13:17)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    Ja mrzim samo jutra. Buđenja koja počnu u ranim satima i nastavljaju se. Tablete to donekle mogu reagulirati, ali nekad imam čiste užase od 1 nadalje.

    Ne bojim se kad mrzim jutra. Bojim se onog stanja kad se probudim prazna.
    I kad ne mogu naći razlog...
    (A vjeruj mi da razloga imam, samo je pitanje jesu li dovoljno jaki.)

    avatar

    23.08.2018. (13:49)    -   -   -   -  

  • jekatisine

    @ ooo, ne.

    nadam se da neće.
    odživim ovaj život i nakon njega više ne želim postojati.

    kad odem, želim da me spale.
    i rasipaju. da ne ostane više atom na atomu od mene.

    avatar

    23.08.2018. (15:06)    -   -   -   -  

učitavam...