Komentari

viviana.blog.hr

Dodaj komentar (26)

Marketing

  • Drevni vanzemaljac

    Mene stalno muči mogućnost da smo svi mi u stvari akteri u računalnoj igrici nekog prištavog alienskog pubertetlije.

    Ovo tvoje osim zavidnog izričaja neću komentirat, djeluje mi nekako osobno, i siguran sam da sve odgovore znaš bez da ti ja bilo što kažem :)

    avatar

    17.06.2018. (19:59)    -   -   -   -  

  • Donabellina

    Kao da nam treba spušten zastor ?

    Živimo na sceni bez didaskalija uglavnom marionetski okrečući se jedno drugome

    avatar

    17.06.2018. (20:05)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    ponekad se i sama osječam kao da sam sama sebi predstava...pa nije ni to toliko slabo:)))

    avatar

    17.06.2018. (20:48)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    čitam i osjećam se kao u Boalinoj teatarskoj predstavi... bude se neka
    zatomljena osjećanja... prelazim rampu... postajem sudionikom igre riječi... premijere bez mogućnosti reprize... :)

    avatar

    18.06.2018. (03:29)    -   -   -   -  

  • golden age

    Podizanjem zastora predstava može dobiti ovacije i bis, neovisno o kritici

    avatar

    18.06.2018. (07:57)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Publika je uvijek dio predstave, čak i kad je klasični teatar u pitanju.

    avatar

    18.06.2018. (08:22)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Čestitke za blog dana!!!

    avatar

    18.06.2018. (08:36)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    ''A tako su me izbezumljivale neke očite nelogičnosti, apsurdnosti, nepopustljivosti, tako sam se trudila ukazati na njih, protestirala, pozivala na svoja prava i slobodu, tražila izlaz osjećajući se tjeskobno kao u liftu zaglavljenom između katova..''

    izdvojeno - sve je rečeno

    avatar

    18.06.2018. (09:01)    -   -   -   -  

  • DOMENICO

    predstava u tijeku :))))

    avatar

    18.06.2018. (13:32)    -   -   -   -  

  • viviana

    @Fresh, hvala na čašćenju zavidnim komentarom. Možda je ipak sve dobro dok se još možemo resetirati...
    @Anna-Bonni, živjeli mi.... pa bilo to na sceni ili iza scene, u publici, ili 3 u 1 i kako sve već ne. :)
    @modrinaneba, sami sebi i cijeli repertoar. Hvala ti za čestitku! Iznenadila sam se kad sam vidjela na naslovnici i obradovalo me.
    :))
    @Dinaja, da, premijera bez mogućnosti reprize. Hvala za predočeni osjećaj!
    Da, naravno, @golden H!
    A i sami akteri možda nekako i dijelom publike, @Lastavice. Drago mi je vidjeti te opet, nakon odmora.
    @shadow-of-soul, hvala na izdvojenom.
    @Domenico! :) pa dobrodošao.

    avatar

    18.06.2018. (14:06)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Čestitam ti blog dana!

    avatar

    18.06.2018. (16:13)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala, Lastavice! :))

    avatar

    18.06.2018. (16:19)    -   -   -   -  

  • pametni zub

    predstava jest, ali gledalište je, bojim se, prazno

    avatar

    18.06.2018. (16:25)    -   -   -   -  

  • viviana

    :))

    avatar

    18.06.2018. (16:57)    -   -   -   -  

  • easy

    između predstava je kao između katova, svaki početak ujedno je i kraj,..:)

    avatar

    18.06.2018. (20:14)    -   -   -   -  

  • viviana

    dok ne prikrajči, pa nam zapravo stube život znače.... :))

    avatar

    18.06.2018. (21:55)    -   -   -   -  

  • Carica Univerzuma

    Ponekad je nemoguće bez podignute zavjese...

    avatar

    18.06.2018. (22:36)    -   -   -   -  

  • viviana

    obično jest tako.
    hvala za posjet, @c4rica.
    :)

    avatar

    19.06.2018. (00:37)    -   -   -   -  

  • Potok

    Neznanje je spontanost. Znanje je igranje uloge, ili pokušaj da se shvati kako se glumi, gdje, kada...

    Ako se zavjesa podiže na kraju predstvae, igra li se predstava o predstavi ispred ili iza spuštenog zastora? Tko je režiser? Postoji li on uopće? Glumci smo i publika. Glumila si publiku. Gledala si glumu. Je li to jedino tvoje kazalište s jedinim komadom, ili lutaš od kazališta do kazališta, od predstave do predstave? Život je potraga. Zbunjenost je put.

    avatar

    19.06.2018. (06:58)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Tebe ne mogu zamisliti u publici. I to ne zbog neznanja, nego zbog dobrodušnosti. Velikodušnosti. "Jer život se ipak ne živi iz publike.."
    I..ako je to bio život..pa daj ga još jednom..
    Zastor nas ne treba brinuti.
    On zapravo prikriva svu pustoš svijeta.
    Da ga nema, svak bi znao koliko je sam.

    Tvoje " ceduljice" obožavam.
    Izgleda mi kao da si ih ostavljamo u kazališnoj garderobi:-)

    avatar

    19.06.2018. (07:08)    -   -   -   -  

  • viviana

    @Potok, da ne bih mutila vodu.... radi se o jednom snu. Čim sam ustala, još pod jasnim i jakim dojmovima, zapisala sam... onda, poslije jednom, sve izbrisala. Ali to mi je sadržajno ostalo u pamćenju, kao značenje - znanje (ili "znanje") mi posredovano u snu - tim jednim trenutkom kad se podiže zastor... Zato što se sve zbiva u toj dimenziji svijesti, sna, moguće je da se predstava igra iza zavjese i da ima publiku s druge strane koja joj prisustvuje bez obzira na zastor. Režiser? Eto.... U cijeloj toj predstavi, bila sam jedini sudionik koji nije znao da je to igra - zato je ona takva i bila moguća; zasnovana na mom neznanju - zato je mogla i uspjeti (da sam znala da sve to nije stvarno već se igra, ne bih mogla tako vjerodostojno odgovoriti ulozi za koju i nisam znala de je imam - da sam akter koji je zalutao - ali to je valjda sve tako i 'predviđeno' - u taj prostor nelogičnosti i apsurda s kojima sam se suočavala na svakom koraku, kome god bih se obratila.... A kad shvatiš (zatečenost; olakšanje) da je sve to igrokaz, tad sve što ti se događalo ima smisao koji je u tome - da je baš tako moralo biti da bi predstava bila odigrana. Nije stvarno. Nije stvarno bilo zidova na koje sam posvud nailazila, već su se takvim postavljali da bi se vidjelo kako to izgleda kad vjeruješ da su stvarni.
    Pomisao da nam je možda cijeli život takav - da se sve odigrava na takvoj jednoj sceni, gdje u jednom trenutku - kada? možda pred kraj svog života... kad se 'zastor podigne' možemo uvidjeti i o čemu je stvarno riječ... - zaslužna je ili kriva za ovaj tekst, s kojeg sam sada (otkud on takav uopće?) i ja podigla zastor. :))

    @Sarah, pa daj još jednom.... okreni taj ringišpil u mojoj glavi..... sjetih se ove Balaševićeve. Još jednu turu na ringišpilu. A i života i igara je možda samo dok je i zastora.
    Imaš u garderobi u ladicama koje ne otvaraš nekih suhih ruža i češljića pa tu pogledaj.... :)

    avatar

    19.06.2018. (14:15)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Život je jedna velika predstava, glupo je misliti da su nam uloge već dodijeljena, moramo tek izabrati onu koja nam više odgovara.... To traje, ali se na kraju isplati. ;)

    avatar

    19.06.2018. (17:35)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala, Pozitivka, za koment. :)

    avatar

    20.06.2018. (00:26)    -   -   -   -  

  • Ariana

    Ne znam što bih rekla. Osim da je toliko dobro napisano. Sam uvod je toliko dobar. Ja bi sada tu mogla izfilozofirati toliko toga. Ali em mi se neda em enma smisla rekla si jako puno. Svaka čast draga Viviana.

    avatar

    22.06.2018. (09:15)    -   -   -   -  

  • Proglasi

    Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo, kada smo usamljeni.

    avatar

    25.06.2018. (16:37)    -   -   -   -  

učitavam...