Komentari

penetenziagite.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing


  • golden H

    nekima za, biti Ja, zahtijeva puno hrabrosti

    avatar

    23.04.2018. (11:56)    -   -   -   -  

  • stara teta

    vjerojatno je nekima teška spoznaja da je prije njih, a da će i poslije njih postojati vječnost. i da oni u svemu tomu nisu baš nikakva čvrsta točka. polazište i hvatište - ničemu. da, kad prestane postojati, onda tek Ja može - biti.

    avatar

    23.04.2018. (12:06)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Ne počinje povijest svijeta s nama niti završava s nama.

    avatar

    23.04.2018. (12:33)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    A kad baš inzistiraš meni nije izazvala potrebu da kažem bilo što, za razliku od one prethodne, i dalje se branim šutnjom :)

    avatar

    23.04.2018. (15:42)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    mi smo tek titraj oka u vječnosti... :)

    avatar

    23.04.2018. (16:00)    -   -   -   -  

  • dugoprugash

    Tvoj izričaj je poetski i kad pišeš prozni tekst. Baš sam završio s čitanjem jedne knjige, koja je na sličnom tragu. :) Mislim da bi postojanje stavrnosti zaista bilo uzaludno kad ne bilo nas da je spoznamo, doživimo i opišemo. Ja ne bih podcjenio učinak volti i ampera prisutnih u gnjecavoj sivoj tvari. To pokreće svijet. :)

    avatar

    23.04.2018. (17:45)    -   -   -   -  

  • VladKrvoglad

    Kolikogod nistavno i guravo, 'ja' dobije svoj traktat. Da ja nisam ja, a da ti nisi ti, moglo bi se desiti da ti budes ja, a ja ti. I ciji je onda traktat?

    avatar

    23.04.2018. (23:18)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Popisujem Lastavicu! Pozdrav, L+B+G

    avatar

    24.04.2018. (01:30)    -   -   -   -  

  • mercies spill

    Možda ću opet promašit, ali sebi sažimam tvoj Traktat u rečenicu:

    Blago siromasima duhom: njihovo je kraljevstvo nebesko.

    (kraljevstvo nebesko = Jedno = Svemir)

    Darovano nam je dostojanstvo djece Božje.

    Uz zaigrane stihove Borisa Hrepića:

    Mi smo dica sritnih lica
    Provajte i vi ako smite
    biti opet sritno dite

    avatar

    24.04.2018. (09:35)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Izvrstan tekst, valja ga pročitati nekoliko puta u razne dane, svjetline i mrkline. I Vlado Gotovac mogao bi ti kapu skinuti i čestitati.

    avatar

    24.04.2018. (09:47)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Dakako, ne mislim da bi Vlado trebao tvoju kapu skinuti; svoju, razumije se. :))

    avatar

    24.04.2018. (09:47)    -   -   -   -  

  • Zena gaza

    ovo je tako budističko promišljanje o ja i vremenu...

    avatar

    24.04.2018. (13:21)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    i tvoje su riječi vrlo moćne, ppoput Dinajinih :) respect :)

    avatar

    25.04.2018. (09:03)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Nikada ne treba trčati za nikim, a ponajmanje za srećom...Sama će stići, kad budemo za nju spremni...Hvala na lijepom koemntaru kod mene! Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    27.04.2018. (02:36)    -   -   -   -  

  • j.

    Ljevač pucadi rekao bi Peer Gyntu da biti svoj znači dokrajčiti sebe sama, ali vjerujem da je to tema za slijedeći post :)))

    avatar

    27.04.2018. (23:32)    -   -   -   -  

  • Aneta

    "utihne" je dobra riječ, a prava bi možda bila "preporodi", jer bez JA se ne može, kao ni kada ga je previše. Stanje održivosti počiva na ravnoteži, mada ni ona sama nije vječno održiva. Stvari se poremete, ali joj se neminovno vraćamo da bismo opet trajali ...:-)
    A zanimljivo je pitanje tih volti i ampera, ima li to stanje svijesti sinusoidni prikaz, odnosno da li bez velikog Ja nema ni velike poniznosti, kao i to da li onaj koji puno voli može isto toliko da mrzi ili onaj koji uopšte ne mrzi ne može ni da voli? ;)
    Dobar izbor teme i sjajna obrada sa lirskim prizvukom.

    avatar

    29.04.2018. (09:44)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...