Kako neki dobro znaju (Xiola recimo), nama se opasno približava okrugli ročkas. Punih 5 godina. Je je, već smo velki momci mi. Kaj je je. A ove smo godine i izjavili da želimo ozbiljan ročkas tj proslavu, a ne samo neka odrasla ekipa kao lani i preklani i par godina prije toga. Sad bi mi malo tulumarili sa dečkima iz vrtića, sa - beste Freunde.
- Na moj upit koliko će prijatelja i koga pozvati, odgovor je bio vrlo precizan i razmotren sa svih strana prije iznošenja u javnost.
Samo Bruno i Simon.
A do nedavno su još silno željeli da im Barbaru pozovem doma da se s njom igraju.
A sad ni čuti.
Veli mi Dawa - curice su jako glupi, jedu samo salatu i igraju sa Puppen.
Pa si ti misli što je i kako je draga majko.
Za klopu su već odlučili, mene niko u ovom slučaju ništa ne pita. Oni će pizzu i miš-sok.
S obzirom da su za ročkas kod Simona dobili samo nirnberške kobasićice i žemljice s kečapom, ovo će kod nas biti pravo rasturanje u raskoši. Jer mi ćemo i tortu imati. Istina onu gotovu, kupljenu ali nisu uopće za baciti, a i klinci ih obožavaju, pa čemu komplicirati. Kaj ne?
A pretpostavljam da će svejedno biti i buljuk cijeli, odraslih, pa da ću htjela ne htjela, svejedno morati skuhati ili ispeći nešto konkretno. A možda nam se i klinci pridruže ako će pokazivati znakove da pizza ipak nije ono što su strašno željeli...
Tu je također novi post, pa bacite okence...
|