Bugenvilija
15.11.2006., srijeda
Štašta
 Kaj da vam pričam? Situacija je nadasve kompleksna. Blizanci su u svojoj žestokoj fazi i ja zapravo ne stignem preko dana ni veš objesiti, a da mi se sve kvačice prihvate žice, već kad se bavim tom rabotom, bacam ih nasumce unaokolo, loveći u međuvremenu žgadiju da se ne strmoglave sa ljuljački ili još gore, sa obrnuto okrenute 700 litarske bačve koja sad glumi kućicu za Buuuu i polaznu točku za Ću Ću... Neću vam objašnjavati u detalje što je što, samo ću napomenuti da je u ležećem položaju za mene najsretnije riješenje. Po njihovom ocu oni još ne govore iako ih ja sve razumijem i služim kao tumač između njih i oca koji povezuje samo riječi koje su cijele, a za ostale nije siguran dal ih je dobro razumio. Ajd, nećemo mu to zamjeriti kad ionako znamo da muški nemaju neke stvari razvijene u svom sustavu i sistemu, već da samo shvaćaju ono što ih interesira ili ono što je jako jasno samo posebi. Pa tako kad moja djeca, pardon naša, kažu da ih pikija nungija li da ih bolja tukija otac se nađe na sto čuda i zove uvijek u pomoć neplaćenog simultanog prevodioca. Moram reći odmah da pikija nungija znači udario sam nogu i boli me, a bolja tukija znači boli me tu. Eh da, nije to za svakog jednako lako. Tako recimo kad se moje najmlađe djetešce nađe u nebranom grožđu, a to je više puta dnevno i kad ga pitate šta radiš magarče šašavi, on se mrtvo hladan ogradi od situacije odgovorom - ništašta. Da si sad razno razni mudraci ne zamisle kako mi mučimo djecu raznim čudnim odgojnim metodama, želim samo navesti jedan primjer među njima silnima genijalnima koja su mila dječica smislila u međuvremenu otkako majka baš ne piše redovito. Složili su malu akciju u svega 60 sekundi koliko mi je trebalo da odem u kuhinju i natočim vodu u flašice i na povratku sam ih uhvatila kako su silno nesretni jer je pukla žarulja od stolne lampice koju su naopačke, uključenu u struju ugurali u akvari i pri tom joj razbili žarulju, tako da je pola stakla ostalo u akvariju, a pola na razbijenoj žarulji. Sreća sva da ju nisu pokušali upaliti ili da ju nisu upaljenu ugurali u akvarij... Samo jedna minuta nepažnje ili naprosto nezgodna situacija u kojoj su bez puno filozofije mogli završiti svoj mali životić i oni, a bogami i ja skupa s njima jer sumnjam da bi se u sekundama sjetila da ih ne smijem primiti nakon što su se nahaklali na strujni krug... Strava... Ne smijem se toga sjetiti uopće, odmah me oduzme mala snaga... Eh da, pa da ne duljim, ima tih sretnih trenutaka sijaset... Inače glavna im je fora nekog okarakterizirati kao malog i nejakog. NIje bitno dal je to dijete ili kukac mali ili životinja ili igračka...uglavnom taj mali je po postavci stvari - Bimbi ili Bimbija, zavisno naravno o spolu ;) Tako je recimo najmilija stvar ako se nekuda ide autom, prvo ispipati teren i vidjeti kuda se ide, pa se naglašava da oni tj. njih dva bi rado Pipipapaja mit Brmbija kod Bimbija. Tatu naše smiješno djetence zove Nana, starije uredno Tata, pa si sad mislite ko je tu munjen i zašto i tako od skroz malih nogu, onih nogu dok su još puzale samo... Neću više gnjaviti, samo ću navesti još tih primjera prije nego ih zaboravim... Dunkija je dunkel (na njemačkom-tama) Amijonija je kamion Autija je auto Dumbija je Dambo Paukija je pauk Tarukija je traktor Gon je vagon Kana je vulkan Nungua je noga Pipišteta je pašteta i jede se svako jutro osim ako ne... Bikuti je kutija Štašta je šta Ništašta je ništa... I tako dalje ali se nitko nije dosjetio da zapiše i ostale bisere, a promaknu za tili čas... |