Bugenvilija
14.12.2005., srijeda
Zimske radosti
 Kod nas je debela minusčina već danima i nikako da popusti. Cirkus sa vešom se nastavlja i dalje ali sad u novom tonu. Jučer mi se zaštopala vešmašina i poplavila cijelu kupaonu, dok sam ja skužila bilo je već poodavno kasno za spasiti šta se spasit da, pa se tako namočio bambusov tepih, vaga i moje šlape. Nije da sam se onesvjestila ali sam bila ozbiljno ljuta. Prvenstveno jer sam otkrila vodu u kupaoni četiri sekunde prije nego je zvonio hausmaister koji je došao očitati stanje tople vode po radijatorima. Kiki je dobila slom živaca jer sam ju zatvorila u radnu sobu, a ona ga ne može živog smisliti. Inače nikad nikog nije ugrizla samo laje ali ne garantiram za nju kad je ovaj tip u igri. Klince sam ubacila u Dawin krevetić iz njega se teško izlazi, posebno u vreći za spavanje. Dobro, to sve kratko traje ali sam brzinom munje morala počistiti vodu da tip može ući u kupaonu, a da ne zagazi u vodu do gležnja, ionako je nešto gunđao stalno sebi u bradu. Kad je napokon otišao i kad sam pustila ludu đukelu, tražila je odmah van i to na dvorište. Pustim ja nju, a ona pravac susjedni vrt jer tamo živi bedasti zlatni ritriver koji joj je na piku i udri lajati na balkonska vrata. Ima visoki ce, pa kad odluči ovako mahnito lajati čuje ju se do centra grada. Mislim, koja huljetina, nije se mogla izdivljati na hausmaisteru pa sad mora na nekome pokazati svoju lajavu nadmoć. Pokupila sam vodu i otkrila srećom gdje se zaštopala mašina, samo bi nam u ovoj financijskoj situaciji trebala kupovina nove. Koma. Zaštopal ju je deterđent i to tako da se odmah ispod izlaza iz ladice već u mašini napravila gruda pa je voda umjesto da opere ladicu i uvuće vodu, sva voda je kroz nju izletila van. Pranje i odštopavanje je bio poseban užitak, posebno jer sam alergična na praškove i kemikalije, još i danas se grebem po rukama jer me sve svrbi. Jutros sam opet vješala zamrznuti veš. Sinoć je kasno padala solika i zabjelila ono što se u međuvremenu skoro otopilo, a onda i zaledilo. Ja sam to naravno potpuno smetnula s uma i jutros sam krenula preko dvorišta po neku igračku koja je naknadno provirila iz sniježnog nanosa i pritom napravila dvostruki aksel sa predumišljajem i nekim čudom neviđenim dočekah se na noge, a ne na glavu ili leđa kako je bilo predviđeno u programu. Sad me malo boli kuk i vrat, a mislim da sam si i nekaj uklještila jer osječam kompletan išijasni živac od početka, pa do vrha malog prsta kad god se sagnem. A da, treba paziti sa tim minusima, nisu zimske radosti baš za sve. |