gospon profesor
petak, 17.07.2009.
Gospon Harms
(1905. – 1942.)
Simfonija br. 2
Anton Mihajlovič je pljunuo, rekao »eh«, ponovno je pljunuo, ponovno rekao »eh«, ponovno je pljunuo, ponovno rekao »eh« i otišao. Neka ga. Radije ću pričati o Ilji Pavloviču.
Ilja Pavlovič rodio se 1893. u Carigradu. Još kao malena dječaka doveli su ga u Petrograd, i tu je završio njemačku školu u Kiročnoj ulici. Onda je radio u nekom dućanu, onda je još nešto radio, a početkom revolucije emigrirao je u inozemstvo. I neka ga. Radije ću pričati o Ani Ignjatjevnoj.
Ali pričati o Ani Ignjatjevnoj nije tako jednostavno. Prvo, ja o njoj gotovo ništa ne znam, a drugo, ja sam sada pao sa stolice i zaboravio o čemu sam se spremao pričati. Radije ću pričati o sebi.
Ja sam visokoga rasta, nisam glup, oblačim se fino i s ukusom, ne pijem, na konjske trke ne idem, ali me dame privlače. Ni dame me ne izbjegavaju. Čak vole da s njima šećem. Serafima Izmajlovna mnogo me je puta pozivala k sebi, a Zinaida Jakovlevna također je govorila da me rado viđa. Ali eto, s Marinom Petrovnom desio mi se zabavan slučaj, o kojem bih upravo htio pričati. Posve običan slučaj, ali je ipak zabavan jer je, zahvaljujući meni, Marina Petrovna postala potpuno ćelava, kao dlan. Dogodilo se to ovako: došao sam jednom Marini Petrovni, a ona – hop! – i oćelavjela je. I to je sve.