Anchi, i to je život !
28.12.2008., nedjelja
202. Remen...
  Dragi moji...bila sam i ja u šopingu, a kad tamo svi su nekako otkopčali svoj remen. Sve košare dupkon pune, jedva da kotačići izdrže težinu robe, a svi se guraju, naguravaju, svi nervozni... Nekako sam se prisjetila dana kada smo ko termiti napali na police i kupovali sve kaj nam treba i ne treba jer...možda će rat dugo trajati. Opsadno stanje u šoping centrima je bilo i ove godine...nitko ne steže remen...svi peglaju kartice...a kaj bu to susjed platio kad dođe na naplatu??? Čekala sam ravno sat i 15 minuta na blagajni...gledam ja svoja kolica...pa nisam ni ja bolja od drugih s tom razlikom kaj se u mojim kolicima nije našao ni jedan slovenski proizvod. Kćer mi se smijala jer sam prije šopinga napravila listu svega "ne" potrebnog, a na vrh papira sam velikim slovima napisala SLO-NE UZIMATI. Sve u svemu nisam primjetila da je itko stegnuo svoj remen ma čak ni za jednu rupicu, ja naime nakon svih ovih kolačića moram otpustiti remen jer me steže... Mrzim gužvu, mrzim opsadna stanja... Pozdrav veliki od Ančice. |
Savijeti i pomoć oboljelima od karcinoma