LIKOVI

TESLA,
Nikola (1856.-1943.), sin popa Milutina i Đuke Mandić; Vlasnik nekoliko stotina patenata; otac X zraka i radiotehnike, pradjed modernih oružja, neoženjen.

SAVA,
Kosanović (1894.-1956.), političar i publicista, Teslin nećak, sin najmlađe sestre Marice; Pobornik zbližavanja Srba i Hrvata. U prvoj Jugoslaviji opozicionar, tajnik Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribičevića, narodni poslanik. Ministar u kraljevskoj i Titovoj vladi, veleposlanik FNRJ u SAD-u.

KRALJ,
Petar II Karađorđević (1923.-1970.), posljednji jugoslavenski kralj. Kada je imao jedanaest godina ubijaju mu oca, kralja Aleksandra u Marseilleu. Nakon brze okupacije - u jedanaest dana -napušta zemlju. Sa vladom emigrira u Grčku, Palestinu, Egipat, konačno u London. Nikada se nije vratio u Jugoslaviju. Umire u Denveru. Jedini je kralj sahranjen u SAD-u.

CHARLOTTE,
Muzur, tajnica Save Kosanovića. rođena 1913., njeni su roditelji (obitelj Mužar) početkom dvadesetog stoljeća emigrirali iz Hrvatske

ĐUKA,
srbijanskog podrijetla, u Americi je zovu Georgina, sobarica.

SCENA PRVA

Hotel New Yorker, Manhattan, New York. Tesla živi u tom hotelu od 1933. godine. Hotel je otvoren tri godine ranije. U vrijeme izgradnje najveći hotel na svijetu: 40 katova, 2500 soba.

Srijeda, 8. srpnja 1942. U posjetu velikom izumitelju dolazi neiskusni dvadesetogodišnji jugoslavenski kralj. Pratnja kralja Petra II. ide jednim liftom, Njegovo Veličanstvo, Savo i njegova tajnica Charlotte drugim liftom.

KRALJ: Gospodine Kosanović, vi se dugo već brinete za svog ujaka?
SAVA: Ujaka sam prvi put sreo kada sam imao 32. godine.
KRALJ: Kako to?
SAVA: Veličanstvo, ujo je deset godina prije mog rođenja došao u New York. Kada je u junu 1884. izašao iz Ureda za useljenike u Castle Gardenu na Manhattanu rekao je: ''Zar je ovo Amerika? Ova zemlja zaostaje za Europom cijelo stoljeće u civilizaciji.''
KRALJ: Najlepše je u svojoj kući. Kao šta znate prisiljeni smo živeti van Beograda, izvan Srbije, Jugoslavije, ima tomu dve godine. Lepo je videti sveta, najbolje je živeti i umreti u svojoj otadžbini. Kažete da je vaš ujak, naš veliki patriota, tako rekao čim je stao na američku zemlju?
SAVA: Veličanstvo, istine radi, za tu historijsku istinu zaslužan je neznani i debeli američki milicajac. Kada ga je ujo pitao kuda da ide, da mu pokaže put, neljubazni milicajac, nije hteo išta reći.
KRALJ: Koje ste godine prvi put videli ujka? Kakav je tada bio?
SAVA: Sutra je deveti jula, je' tako?
KRALJ: Tako je.
SAVA: Sutra će biti šesnaest godina da smo se videli prvi put u životu. Ujo je tada imao 70 godina. Bio je tačan kao švajcarski sat. Javio mi je da čekam u hotelu Pensilwanya. U sedam časova. Jedva nekoliko minuta posle sedam pojavljuje se na vratima restorana. Upada u oči izdaleka. I fizički nadvisuje okolinu. Neobično elegantan, otmen, u žaketu sa polucilindrom, sa rukavicama i tankim štapom u ruci. Otmena strogost i nategnutost. Bez ikakva nakita. Ravan kao sveća,vitak, ni traga starosti. Glava kao od Meštrovića isklesana, koštunjava. Nos ovelik, ravan, fine linije. Usne tanke, čelo visoko. A oči; ko ih jednom vidi taj ih ne zaboravlja. Blag, a istodobno dubok i prodoran pogled. Ko da, pun milosrđa, gleda čovjekovu dušu.
CHARLOTTE (nepozvana upada u riječ): Jedne jeseni, dok je mister Sava bio u bolnici zbog hitne operacije slijepog creva, doktor Tesla je pozvao našu kancelariju. Kasnije sam saznala za Teslin običaj da se javlja telefonom mister Savi na njegov stan u hotelu „Navaro“ i u gluho doba noći. Doktoru Tesli je hitno bio potreban novac. Njegov glas zvučao je starački, iscrpljeno, drhtavo i kao iz daljine. Rekao je da će mu biti dovoljno 50 dolara. Sutradan, kada sam stigla u hol hotela New Yorker, pozvala sam doktora Teslu. Posle dužeg vremena i mnogo zvonjenja telefonista mi je rekao: „Molim vas, budite strpljivi. Ponekad je doktoru Tesli potrebno dosta vremena da odgovori“. Konačno sam čula njegov glas, istovjetan kao prethodnog dana. Rekao je „zdravo“ i pozvao me da se popnem u njegovu sobu. Na neki način, to me je iznenadilo. Očekivala sam da će zatražiti da ostavim novac na recepciji ili da ga pošaljem po portiru, jer sam čula da je živio usamljenički. Njegov apartman se nalazio na kraju hola na 33. katu. Pokucala sam i pozvao me je da uđem. Preda mnom je sjedio na krevetu glavom i bradom Nikola Tesla. Predstavila sam se i ponovo objasnila svoj dolazak. Rekao je „dobro“, i pokretom ruke pokazao da ostavim kovertu na stol, što sam i učinila. Zastala sam na trenutak i upitala da li mu bilo što treba i da li bih ja mogla nešto da učinim za njega. Rekao je: „Ne, veliko vam hvala, gospođice“. Nerado sam ga napustila…
KRALJ: Više ne izlazi iz apartmana?
SAVA: Uopšte ne izlazi.
KRALJ: Pomoć naše vlade redovito stiže?
SAVA: Petsto dolara svaki mesec.
KRALJ: Nije neki luksuz za takvog velikana našeg roda.
SAVA: Jedini luksuz koji se ujo priušti masaža je glave.
KRALJ. Masaža glave?
SAVA: Da, da, nekada je ujo tri puto sedmično odlazio brici, sada brico dolazi dva put sedmično. Vaše Kraljevsko Veličanstvo, hteo sam da vam kažem…
KRALJ: Da.
SAVICA: Hteo sam da Vam kažem…
KRALJ: Guknite već jednom!
SAVA: Nemojte zameriti mom uji ako Vam ne da ruku. Oduvek ima opsesivni strah od klica.
KRALJ: Razumem.
SAVA (je vidio da je kralj ležerniji i neposredniji nego što nalaže strogi dvorski protokol.): Kada sam bio dete, znao sam pojesti neopranu jabuku. Moja majka Marica, znajući za bratovu fobiju, znala je prekoriti: ''A šta bi rekao Nikola!''

...nastavlja se...