LoveDigimons&Pokemons

Nestala sam na mjesec dana s bloga. Ne mogu reći da sam imala nekih obaveza, samo mi se jednostavno nije dalo pisati. Prije sam stalno bila na Facebooku ili Instagramu, a sada sam samo na Youtubu i gledam različite ljude kako igraju različite igrice, kad ja više ne mogu. Ako se sjećate onog problema od prije dva mjeseca što sam pisala (dva posta prije), izgubila sam jednu od dragocjenijih stvari za mene, a to je moj PS4. Znam, znam, to je samo stvari i ne bi ti trebala biti toliko bitna, ali bila je. Nadam se da ću ga dobiti nazad, ali ovaj put u jednom djelu (pretpostaviti što se dogodilo, ali ja stvarno nisam kriva...).

Pokušati ću vam reći samo najbitnije dijelove i najzanimljivije dijelove mog "zanimljivog" života.
Prije nego sam otišla na more u isti grad, sa istim ljudima (roditeljima) u isti apartman i družila se s istim ljudima, morala sam se upisati na faks, tako da sam u petak (21.7.2017.) išla na upise. To je bio treći dan upisa i došla sam dosta rano (oko pola 9, a upisi su od 9), pa sam bila među prvima. Trebalo mi je samo 40 minuta da riješim sve s upisima, pa smo išli predati papire za dom. U pola 11 smo bili gotovi sa svime, pa smo majka i ja otišle malo prošetati, nešto pojesti i na kavu.
Najgore je to što smo nakon što smo došli kući iz Zg-a, slagali drva, a već smo i ovako bili preumorni. Prenaporno, ali barem smo imali pomoć.

U subotu (22.7.2017.) sam išla van sa SR i JJ. Nismo znali kud ćemo, pa smo otišli na prvo na piće, a ona s jednog igrališta na drugo. Meni se jako spavalo, pa smo zbog mene išli ranije (oko 1) doma.
Zanimljivo i zabavno druženje, ali izgledali smo kao klošari u tim parkovima.

Na moru sam bila 10 dana i bilo je odlično, a najbolje je to što sam imala internet u apartmanu koji nisam očekivala, tako da sam se mogla čuti sa svojim gaming prijateljima.
More je bilo odlično, ali bilo je par prevrućih dana i bilo je za poluditi koliko je bilo vruće. Do plaže imamo 15 minuta hoda i u tih 15 min hoda dobiješ žešću glavobolju i sunčanicu. Doslovno...
Što se tiće ronjenja, moj otac je izronio zvijezdu koja je navodno bila mrtva, ali ja sam ju svejedno vratila u vodu, jer mi se činila kao da je na kraju svog života, pa ako već mora umrijeti, neka umre u vodi.
Družila sam se dva dana sa onim dečkom kojeg sam upoznala prošle godine i bilo je ok, samo problem je to što je on zaljubljen u mene, a ja prema njemu ništa ne osjećam. Rekla samu to više puta, ali jednostavno to negira i dalje ide po svemu. Valjda će uskoro shvatiti.
Bila sam u onom novom fun parku Mirnovec i mogu vam reći da je odličan. Ima jako puno zanimljivih stvari za isprobati, ali ima više dječjih stvari nego stari za malo odrasliju djecu. Možete sve pogledati na njihovoj stranici.
Išla sam i jednom u kino gledati film Dunkirk, koji mi se i nije pretjerano svidio, jer sam očekivala više priče (ne razgovora, nego više priče u vezi rata) nego surovo preživljavanje. Ali ovo što su napravili što se tiće preživljavanja je odlično, tako da i mi se donekle i svidio. Pogledajte ga sami pa prosudite.
Bila sam i na izletu na Kornatima. Cijeli dan smo proveli na brodu (3 sata vožnje u jednom smjeru), pa smo imali jako malo vremena razgledati Dugi otok na kojem smo stali. Bilo je jako zabavno i uživala sam i u vožnji brodom i u razgledavanju različitih otoka.
Mislim da sam rekla najbitnije što se tiče mora.

Jedan prekrasan zalazak sunca!

Kornati.

Dio Mirnovca.

Vratila sam se s mora 5.8., ali taj dan mi nije tako dobro prošao. Dva sata nakon što smo se vratili kući, moja mačka je uginula. Bila je ona stara i bolesna, ali nisam znala da je ona zapravo tako pametna. Čekala je nas da se vratimo. Ne znam što bi rekla na to, ali drago mi je što sam ju vidjela živu još jednom prije nego nas je zauvijek naputila.

U srijedu (9.8.2017.) sam išla sa SR kod njezine bake. Trebali smo ostati prespavati i onda se voziti čamcem nazad po Kupi. Njezina baka ima jako puno mačaka i pasa, pa sam već na samom početku uživala tamo. Bilo je jako vruće, pa smo išle na kupalište Kupe kupati se i to smo se vozili na skuteru. Moram spomenuti da mi je to prvi put da sam se vozila na skuteru i mislim da ću sad morati položiti vozački samo kako bi vozila skuter. Nakon kupanja, glupiranja i sunčanja, uputile smo se doma, pa smo se malo vozikale i brale kukuruze i samo uživale. Predvečer smo išli s njezinim djedom jahati konja i bilo je odlično. Sad si moram nabaviti i konja. Trebale smo se ustati rano, ali mi smo otišle spavati tek oko 2.
Ujutro (10.8.2017.) smo se spremile i išle smo se voziti čamcem. Uživali smo u vožnji, prirodi i kupanju svakih pola sata, tako da nam je trebalo oko 6 sati vožnje čamcem do kuće, ali bilo je odlično.
Navečer sam sa društvom išla na koncert grupe Magazin. Nismo ostali do kraja koncerta, nego smo otišli vidjeti što ima po kafićima. Ni tamo nije bilo ništa, pa smo samo šetali gradom besciljno.

Vozikanje!

Išla sam par puta šetati sa SR i sa VP, tako da nisam bila stalno doma.
U subotu (19.8.2017.) smo, moja družina i ja izašli malo van u grad. VP me je tražila da joj pomognem u kafiću u kojem radi,ali moja pomoć joj nije trebala, pa smo otišli u drugi kafić. na kraju smo se vratili kod nje prije zatvaranja (oko pola 2) i popili smo jedan koktel "Long island ice tea" i moju vam reći da mi se svidio (možda zato što u njega ide rum, a to je jedino alkoholno piće za koje mogu reći da mi se sviđa okus), samo što je dosta jako.

U nedjelju (20.8.2017.) sam išla na paintball i bilo je odlično. Zabavljali smo se 3 sata i htjeli smo još. Igrali smo 7 igrala, ali na kraju je bilo neriješeno 3:3, jer se jedna nije računala (neki ne vole gubiti). Nažalost, bilo je jako malo cura (samo nas tri), a igrali smo 5 na 5.
Danas imam upalu mišića, jer su one puške stvarno bile teške.

Paintball grupica!

Osim svih ovih zanimljivih događaja u ovom mjesecu, mislim da ima još jedan koji bi s vama htjela podijeliti, a to je moja glupa nesretna zaljubljenost. Nesretna je jer se radi o jednom dečku koji je moj gaming prijatelj, a to kao prvo znači da ga ne poznajem uživo i da živi jako jako daleko... Najgore je to što mislim da i on osjeća isto za mene.
On je stvarno predraga osoba i čujemo se svaki dan, ali sve bi to trebalo ostati na prijateljskoj bazi. Ne bi ga željela izgubiti kao prijatelja i nadam se da neću.

Imam još malo više od mjesec dana do početka faksa, na koji najradije ne bi išla. Ne samo zato što mi se ne sviđa faks na koji idem, nego nemam volje uopće za to. Mislim da bi mi se više isplatilo da odem raditi, nego to što ću studirati i mučiti se s nečim što me u potpunosti ne zanima... Ali sve ću vam javiti.

Uživajte i šaljem puno pozdrava i pusa!