Ovo pismo mi se mota po glavi još iz doba (emitiranja) Ratkajevih. Pratio sam tvoj rad kroz sapunice konstantno tako da već mogu prepoznati tvoj idejni touch. Ja sam od onih koji nikada ne bi priznao da sam gutao sapunice, a ipak...odlučio sam ti se obratiti kroz ovu "lice traži autora" komunikaciju. Dramaturška restauracija u Ratkajevima me oborila s nogu...iako se vidi da si se tu i tamo znala osloniti na "nepokoreni grad","7 sekretara skoj-a"itd. Onome tko se stvaralački uhvati u klinč sa formom sapunice, to se ne može zamjeriti. Što se tvojih glumačkih izvedbi tiče, uvijek se pitam da li si kao osoba više iz vile marije ili iz ljubavi u zaleđu? Duhovna dimenzija tvojega bića najbolje možda dolazi do izražaja kroz fashion, stil jest tvoje ubojito oružje, karakteran, snažan, stvaralački stil..kad budeš imala 7 banki biti ćeš i dalje ikona svakog eventa ili kako se uopće tada budu zvali...Mi anonimusi zamišljamo da celebritiji nemaju emociju, ali tebe u nekoj depri mi je full teško zamislit. Anyway , ako ti se kada i desi bed ,zapamti da te brdo nas voli i podržava. Nemoj ti mislit da te zbog pomalo drskog pr-a nitko ne voli...e da, Larin izbor nisam uspio popušit, ali cijenim to artističko poigravanje sa kičem. Čim sam vidio onaj maskirani bal kod Zlatarovih na početku 1. sezone sam rekao:
-Ma gle čega se sad sjetila, violončelo u pozadini...fakat nije normalna!
Od milja naravno...Tako da ne znam u kojoj si sada fazi-vidim da si odjebala fatalnog grofa i nadam se da preboljevaš sve preboljivo i da ćeš uskoro zablistat. Kroz sve ove godine, prateći tvoje tv projekte, odlučio sam se iskušati u pisanju sapunice jer sam nekako naslutio da ću od poezije završit u nekoj ubožnici.
U nastavku ti pejstam jednu od scena iz 4. epizode. Radnja se dešava u Istri u jednom malom primorskom gradiću.
SCENA 8. : KAFIĆ ROXY BAR. MARKO ULAZI I ZASTAJE NA VRATIMA PA SIMULIRA «OPASNI», FRAJERSKI HOD PREMA TAMARI.
TAMARA: ŠTA JE FACO? ŠTA SI SE TI RAZBACAO?
MARKO: DRŠTE ME….DRŠTE ME…JOOJ TAMARA ŠTA ĆU TI NOĆAS RADIT!?
TAMARA: MA ŠTA ĆEŠ TI RADIT AJDE, NEMOJ ME NASMIJAVAT MOLIM TE!
MARKO: EJ TAMARA, NISAM LJEP, AL SAM ZATO GLUUUP!
TAMARA: ZNAM FACO. DI ĆEŠ TI VEČERAS?
MARKO: BI HTJELA ZNAT, BI HTJELA ZNAT HA?
TAMARA: DAAA MARKO…TAKO BI HTJELA…TO ZNAT!
MARKO: IDEM BRIJAT U ŠUMICU NA VALE LUNGU IDEŠ SA MNOM?
TAMARA: MA KE ROMANTIČNO…
MARKO: JE BIO MOŽDA SINE OVDJE?
TAMARA: BIO JE DA…PIZDA MU ...ČORAVAA KOJE SRANJE MI JE ZAKUHAO!
MARKO: ŠTA, SKRATIO TE ZA LOVU 100 POSTO!?
TAMARA: DA KUŽIŠ DOŠLA JE TU NEKA ŽENA I DONJELA 200 KUNA ZA ONU VIDU…
MARKO: KOJU VIDU?
TAMARA: A TETA VIDA BUROLO, ONA STARA ŠTA JE IMALA NEKAD ONU VOĆARNU DI JE SAD KLADIONICA.
MARKO: AAA TETA VIDA, KAKO NE BI ZNAO I ŠTA TI JE ISFURAO?
TAMARA: MA KUŽIŠ, NAMJESTIO SI JE POZIV I OLFO ONO TETA VIDA GA ZOVE, KAO TO MU JE TETA…
MARKO: ČEKAJ, NEMOJ MI REĆ, DALA SI MU LOVU DA ODNESE TETI VIDI?
TAMARA:(SRAMEŽLJIVO KIMNE).
MARKO: (ZAPLJEŠĆE) BRAVO TAMARA. ČESTITAMO!
TAMARA: JEBI GA, PREŠO ME. POSLIJE JE DOŠLA TETA VIDA PO PARE I JA SAM JOJ DALA IZ SVOG DŽEPA. ŠTA SAM MOGLA?
MARKO: (ZAGRLI JU I POLJUBI U GLAVU) LUTKO MOJA POŠTENA.