Bilo lipo bilo ružno..., ode u nepovrat

Nešto ne razmišljam previše o Novoj godini, o Staroj pogotovo.
Komu je do Stare, znam po sebi, dok sam bila mlada i poletna
svi bi se ovi' dana sjatili oko mene, a kad sam malo poodmakla
godinama, sve manje je posjetitelja i sve više telefonskih zujalaca.

Bez neke želje za povratkom na stare adrese, ovu euforiju oko
dolaska Nove doživljavam točno onako kako mi i godinama priliči.
Radujem se što je sve smeće iza mene (iako je bilo i cvića, priznajem)
radujem se i nadam se Novoj utoliko da će biti "više cvijeća manje smeća",
a ako ne bude, dogodine s istim željama u još noviju godinu 'ko je doživi.

Jako cijenim zdravstvene radnike, ali od svega najviše želim da im kuća
bude što dalje od moje, t.j. da u njihovo dvorište moja čeljad, dragi ljudi
i ja dolazimo samo na generalne remonte.

Ne bi mi bilo krivo da malo penzije uzkvasaju a i plaće onima koji rade.
Linčinama i uludogovornicima dala bi po dulum zemlje ili ovog našeg
ljutog krša da malo bez državne kase oprobaju lipotu života.

Radujem se Novoj godini i blagdanima općenito radi zvona na vratima.
Ostadoše neke mlade osobe koje nas uredno posjete, druže se s nama,
a i danas je bio takav dan. Ozarile su me moje cure, nazdravile s nama
i obećale dolazak Novoj.

Radujem se i šta je mali Luka iz Neorića osvojio titulu mastershefa, a
tako mlad, tako drag, skroman, zna kuvat, blago mladoj koja ga uzme.
Nabila mi emisija kompleks drugog reda..., naime, šta god sam više
gledala i gledam te gastroemisije, sve više shvaćam na kojoj sam razini.
Tješila sam se kako to meni baš dobro oda, onda vidim one silne vezove
po lipim pijatima, ostade mi samo plakat ili udarit po loncima k'o nova.

Uspila sam napraviti neki umak nikadnapravljen i nikad ovako hvaljen,
a to nije ni "m" od mastera.

Ne čudite se, malo sam umorna, doslovno sam shvatila da Nova godina
ne smi zateći ništa neuredno, prljavo sačuvaj Bože, a i na stolu triba bit
nešto nesvakidašnje. Ne bi da će se Nova i Stara potuć oko blagdanskog
stola i malo viseće paučine jedne prosječne domaćice. To je pitanje moje
glave. Nema veze, sritna sam šta su šape, makovnjača i čokoladna torta
spremne za ponoć a i sutra. Od Božića ništa nije ostalo, to je otišlo na
prava mista. Ćer i ja smo dogovorile koja šta radi za sutrašnji ručak, svakako
smo sami oni i mi, dica..., svoj pravac.

Ove gluposti vam pišem samo zato da vidite kako smo okupirani beznačajnim
stvarima. Umisto gomile kolača, blistavog posuđa i stakala bez mrlje, podova
s koji' se može lizat, uzeti ono svoje čeljade do sebe, ušuškat se uz toplu peć,
odmorno zapivat i zaplesat i u tom "filmu" dočekat još jednu u zdravlju, bez
neki' veliki' očekivanja, ali sritni što još gazimo ovim trusnim terenima.

Neka vam je svima sritna, u zdravlju i bez većih žulja na duši i nogama godina
NAJNOVIJA od svi' do sada, i onda ispočetka.

Kakva god bila proće k'o i ova, otiće a put bez povratka, kao i mi sami:))))