Malo drukčiji dan

Sunčano jutro mi je podiglo raspoloženje i ne samo meni.
S obzirom da nisam vozač, moram biti vrlo fina i ulagivat se
dva dana prije ako želim napustit mjesnu zajednicu. Za divno
čudo prijedlog je došao sa suprotne strane pitanjem: "bi li ti da
mi malo prošetamo do susjedstva?" Susjedstvo je inače BiH,
točnije Hercegovina. Nisam se dala molit, uzela putnu opremu
i tip top prije njega. Divota je po sunčanu danu prohodat bilo
kuda, a tamo baš rado idemo. Nije bilo nekog kupovanja, tek par
sitnica i vrećicu s božićnim darom prijateljima koji su nastanjeni
u Hercegovini. Radost susreta je bila obostrana, to je veza iz
rane mladosti. Družili smo se malo više od ure a onda put pod
točkove, laganini.

"Šta misliš da produžimo do Međugorja?" Poslušna kakvu me Bog
da dala sam očima znak da je prijedlog prihvaćen. Tamo nismo
bili od prošlog lita, gotovo da se nisam snašla, na svakom koraku
niču zdanja, stambena ili poslovna. Ja sam zaključila da je Gospa
prema njima prilično izdašna, kad usporedim našu zajednicu.

Meni drago, neka se radi, neka se posluje, kad namaknem koji
eurić viška imat ću ga di potrošit, no, danas ništa od toga. Lipo
smo sili u jedan lokal koji je u sklopu onih silnih trgovina kojima ni
imena ne znam, skromno se počastili, malo razgledavali okolo
i pravac kući svojoj.

Opet sam se uhvatila u mislima kako sam ostala ista. Za svoje
mladosti, znala sam s prijateljicom sist na bus i relacija Makarska-
Split. Obišle bi sve trgovine koje su nudile nedostupnu nam lipotu,
isprobavale odjeću i obuću, popile bi kavu i eventualnu pojele po
paštu (tako vam se zva komad torte), opet na bus i kući. Ako bi nas
pitali doma di smo bile "mi smo išle u šetnju do Veprica..., nije neka
velika laž a svi sritni. Nas dvi ili tri što smo naparile oči lipotom, a
naši doma kako imaju fine cure koje u šetnju ne odaju tamo amo nego
drito kod Gospe u Vepric. Ma, nadoknadile bi mi to, ono s malom
grižnjom savjesti, s tim da bi ja nakon par dana priznala di smo bile
uz molbu da je to tajna.

Tako bi i danas, probala sam postola, ali to je od potribe, tražim nešto
mekano, udobno, a to mi je teško naći. Usput sam molila Boga da ne
nađem jer će ove izdurat sezonu, neće mi narest noga. Probala sam
čak i jedan lipi kaput, a kako mi stoji..., onda "shvatim" kako ja to nemam
di nosit, neću u kaputu šetat do pijace i nazad, u kući ne nosim kaput.

Kako bilo, dan je proša, ispunjen, puna sam volje i želje da nešto i uradim.
Hoću, ako uspijem, a nije posa zec, neće uteć.

Želim vam sunčane dane i da ih iskoristite barem jednom kratkom šetnjom
i kavom s osobom koju duže niste vidili, lip je osjećaj.