Očito je..., nisam taj tip

Nešto nije dobar, puca ga fibra.
Ja se zabavila svojim poslom i ne primjećujem da mi je iskliznuo
iz vidokruga. Iz sobe se čuju zvuci mandoline..., upadam..., "jesi li ti
svoj, u toj ledari si naša svirat pa ćeš onda meni jaukat". Obrana
odma'..., vidiš da san se upeka u sunce i ti ušla, a ti si moje sunce".
"Ajde, ajde, ne stoj tu vele, da ne bi bilo belaja"..., iziđem. On je u
jeseni svog života otkrio novi talent, počeo trunbetat kako bi jedna
naša mala susjeda rekla. Ne može na probu pa onda savjest
proradila i eno ga, muči se. Poslije meni po glavi, da komu će. Ali
ono "ti si moje sunce" mi ne izlazi iz glave, nije se taj baš razbaciva'
izljevima kroz život. Primijeti On da mi je kosa za tretman ili da mi je
lipa frizura, svašta taj primijeti ali ono šta mene baca u trans..., nema.
Pomislila bi' ja često..., "ma šta te košta reć koju slatku, lipo je čut".
Nema veze, valja ovaj orepak još odradit u miru i pažnji, sitit se samo
veselih zgoda, lakše je živit.

Upravo san se sitila nečega unazad dvadesetak godina dok san svom oku
i uhu a virujte mi na rič i tuđem, bila ugodna.
Jesam ili nisam, nebitno, ono si kako se osjećaš i vidiš u ogledalu i
mimo njega, to ne mogu pobiti ni svi kvazikritičari i lošenamjernici.

Iziđem malo u grad, kad isprid mene fini gospodin, onako, s blagim
sjedinama i zaliscima, nije domicilni, obrati mi se na čistom našem
jeziku: "oprostite gospođo, da li biste me uputili kod nekog dobrog
frizera, naime, morao bih malo upristojit frizuru". Malo sam se smela,
moja šišačica (to samo radim kod frizera, ostalo s.s.m. sam svoj majstor)
odmah preko puta. Ja isprid njega on za mnom, uvedem ga, a on k'o
pravi uljudni gospodin zahvali, pokaže fine zube i prozbori: "puno vam
hvala gospođo, ako imate vremena, zaslužili ste kavu, ovo neće trajati".

Smotana kakva jesam, zahvalila brzinski i pobigla glavom bez obzira.
Sto misli kroz glavu..., nu, di ću ja na kavu s nepoznatim čovikom, a još
ovako zgođušan, ne daj Bože da šta pođe po zlu..., bižim ja šta me noge
nose. Odo' ravno kod NJEGA u ured. "Di si se ti tako zatrčala, k'o da te
gone". Naivac iz mene izbifla cilu štoriju uz dodatke naravno i sva važna
kažem "vidiš, mlađi je od tebe bar deset godina a sa mnom bi na kavu i
'ko zna šta mu je još na umu, pa reci da san vaka, naka". Ispipa je ON
pojedinosti o čoviku i palo mu na pamet da je baš jedan njegov klijent bio
prije po ure kod NJega i pita' za misto di bi se moga' ošišat kad već ima
vrimena. "Eeee, 'ko je taj ako smin pitat?" Malo me drži na žeravici i onako
s podsmijehom prozbori: " Znaš, to ti je onaj gvardijan (reka' je kojeg je reda)
o kojemu san ti priča, jel' da, da sam bio u pravu kad san ti ga spominja'"

Kako moja priča nije uspila, ja kofole ljutita na njegovo negiranje moje
zavodljivosti samo brzinski izrecitiram: eee, da san ja bila od volje i od tog
posla, pa' bi on k'o kruška na moj šarm, bolje ti je da se ne raduješ puno."

Da sam i mislila 'ko bi taka čovika pod mantijom, iako je tada bio u civilki, a
sigurna sam da je on bio samo iznimno pristojan. Opet..., 'ko zna, možda
da sam mu tada pitala "šefa"?