Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je na tajnom zadatku.
– Kakvom tajnom zadatku, dobri čovječe?
– Da ti kažem, ne bi bio tajan. Odi u VVB i pričekaj da završim prisluškivanje čelnika oporbenih stranaka.
Otišao sam u VVB.
Nenad je ušao u VVB upravo u trenutku kad mi je Stari na šanku tumačio da prema istraživanjima 67% ljudi ne vjeruje istraživanjima i preko 80% njih smatra da se ne bi trebalo pozivati na istraživanja.
Pobjegao sam s Nenadom za stol.
– Kaj je bilo, dobri čovječe?
– Najobičniji nesporazum. Ali izgleda da sam dobio čin u policiji i povjeren mi je tajni zadatak najveće važnosti.
– Ne razumijem.
– Ni ja.
Razmišljao sam bih li se vratio Starom da me maltretira s varijablama i krivuljama ili da zamolim Nenada da mi objasni o čemu se radi. Na kraju sam izabrao lošije.
– Reci mi, Nenade, što je zapravo bilo.
– Tajnica me prijavila zato što je opet nešto krivo shvatila. Policajci su došli po mene i priveli me. Ušli smo u postaju upravo u trenutku kad se novi šef derao na policajce i govorio o potrebi restrukturiranja i bolje organizacije i sve tako u tom stilu. Znaš kakvi su novi šefovi kad se prave važni.
– Nemam pojma. Nikad u životu nisam imao novog šefa.
– Svakako, kad je završio galamu mene su dečki registrirali i odlučili pustiti doma.
– Bio si s policajcima dok je novi šef galamio na njih. Pa zar nije skužio da si priveden?
– Kako bi skužio? Ušetao sam s policajcima. Mene ti više tamo niti drže niti vezuju. A kad sam se počeo pozdravljati s okupljenima pomislio je da sam policajac. Valjda.
– Ima logike.
– Kad sam odlazio portir mi je rekao da me novi šef zove u svoj ured. Kad sam ušao kod njega pozdravili smo se i rekao mi je da već danima promatra funkcioniranje postaje i da sam ja jedan od onih koji najčešće dolaze na posao i da se ono što je galamio nije odnosilo na mene. Odgovorio sam mu da znam da se nije odnosilo na mene. On se nato razveselio jer sam marljiv, ali i svjestan svojih dobrih strana. Budala nije skužio da sam mislio reći da se ne odnosi na mene jer nisam policajac.
– Pa jesi mu objasnio?
– Htio sam, ali toliko me je počeo hvaliti da mi je bilo baš gušt slušati to što govori. Posebno je hvalio nas policajce u civilu, tvrdeći da smo najbolji u cijelom sustavu.
– Pa mogao si mu reći…
– Htio sam mu reći kad me je upitao koji čin imam u policiji. Htio sam mu reći da sam ja obični pritvorenik. I da sam pritvoren zbog najobičnijeg nesporazuma. To sam mislio dodati za svaki slučaj da me budala ne vrati u pritvor.
– Pa jesi li mu rekao?
– Nisam. Čim sam rekao da sam obični, prekinuo me je i počeo galamiti i psovati sustav. Obećao mi je da ću prvom prigodom biti promaknut i povjerio mi je tajni zadatak od najveće važnosti. I tako sam sve do maloprije čamio i rješavao tajne zadatke.

Oznake: Nenad, statistika, Tajni zadatak