Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad nije bio doma, nego da je kod Australopitekusa i da mu se ispričava.
– Zbog onoga?
– Da.
– Ja sam se upravo vratio iz Zadra.
– Bio si s Markovom Mamom i Markovim Sinom?
– I s Markovom nevjestom.
– Kako je bilo?
– Žao im je, ali razumiju.
– Drago mi je da je sve dobro prošlo.
– Nije sasvim. Naljutili su se na tebe i rekli su da im više ne dolaziš.
– Zašto ja?
– Svu sam krivnju svalio na tebe.
Markova Mama je Đorđevića i mene pozvala na vjenčanje svoga unuka. I Markov Sin je inzistirao da dođemo jer će tada, rekao je, imati osjećaj kao da je i otac s njim.
Đorđević nije mogao ići jer je nešto morao zataškati pa smo otišli Nenad i ja.
Za poklon smo ponijeli Australopitekusov portret na kojem je prikazao Marka.
Budući da je Nenad bio u nekoj strci nismo mogli krenuti navrijeme pa smo se s Markovom Mamom dogovorili da ćemo doći na obrede u crkvi. Vjenčanje je bilo u rodnom mjestu mladenke.
Kad smo napokon krenuli upali smo u veliku gužvu u gradu pa smo tu izgubili više vremena nego što smo planirali.
Nenad je vozio, a meni se prispavalo pa sam malo ubio oko. Probudio sam se kad smo stali na odmaralištu. Bio sam sam na parkiralištu. Nenad je valjda išao pišati. I meni se pripišalo pa sam otišao u zahod. Zaključao sam auto i zalupio vratima.
Kad sam se vratio iz zahoda simpatična prodavačica u kiosku me je pitala razumijem li se u obijanje brava jer treba pomoći nekim ljudima koji su zaključali ključeve u autu. Ja sam uzdahnuo da zbilja ima svakakvih kretena i krenuo prema autu.
Kad me je vidio Nenad se silno naljutio jer sam zaključao ključeve u autu. Srećom, nakon nekoliko sati naišao je čovjek koji nam je riješio problem.
Ali se pojavio novi problem. Zbog bure su zatvorili autocestu prema Zadru. Kad sam čuo tu vijest shvatio sam da smo na krivom putu jer je mladenka bila iz Lupoglava. Zato smo se spustili na Karlobag.
Kad smo napokon preživjeli buru i dočepali se Rijeke vidjeli smo da su radovi na zaobilaznici pa smo završili u gradu u krkljancu.
Cijelo vrijeme smo se povremeno čuli s Markovom Mamom i objašnjavali smo joj da uskoro stižemo.
Kad smo prošli Učku kamen nam je pao sa srca i za čas smo bili u Lupoglavu. Budući da je obred u crkvi već bio gotov nije bilo druge nego otići direktno na svadbenu večeru. U međuvremenu se i Nenadu i meni ispraznio mobitel pa nismo mogli nazvati i pitati gdje su.
Srećom, pred trgovinom su sjedila tri nonota pa su nam veoma ljubazno objasnili gdje su svatovi otišli. Problem je jedino bio u tome što su sva trojica imali različito mišljenje. Nenad i ja smo odlučili da ćemo poslušati onoga koji je izgledao najtrjezniji. Nažalost. Na kraju smo shvatili da je najpijaniji ipak bio u pravu pa smo svatove našli iz trećeg pokušaja.
Svatovi su već bili raspojasani kad smo došli u dvoranu. Pozdravio nas je razdragano neki tip koji se predstavio kao kum. Budući da je bilo nezgodno nositi sliku dali smo je kumu i rekli da je to za mladence, a mi smo krenuli čestitati mladencima. S mukom smo se probijali kroz trubače i svatove u kolu.
Odjednom se začulo nekoliko pucnjeva iz pištolja. Trubači su zašutjeli. Stalo je kolo. Neki tip s pištoljem se popeo na pozornicu i još jednom opalio, a onda je upitao tko to njega vojvodu provocira sa slikom ustaša. Onda je uzeo Australopitekusovu sliku na kojoj je bio nacrtan Marko u uniformi Hrvatske vojske, izvadio nož i svu je razrezao pa rekao da će tako razrezati i onoga tko ju je donio čim ga nađe.
Nakon toga su tamburaši zasvirali, kolo se pokrenulo. Nenad i ja smo se uhvatili u kolo i, izbjegavajući kuma, docupkali smo do izlaza i onda pobjegli vani. Srećom, ovaj put je Nenad imao ključeve uza se. Čim smo ušli u auto i krenuli svatovi su izašli iz dvorane i sasuli po nama rafaljnu paljbu.
Zaustavili smo se tek na Grobniku. I to zato jer nas je policija zaustavila. Dok je Nenad u postaji objašnjavao zašto vozimo bez stražnjeg stakla ja sam nabavio punjač i javio se Markovoj Mami. Žena je bila ljuta zato što smo ugasili mobitele pa sam joj sve objasnio.
– Samo, nije mi jasno zašto ste išli u Istru.
– Pa išli smo na svatove. Zar niste rekli da su svatovi kod mlade. U Lupoglavu.
– Jesu u Lupoglavu. Ali ne u Istri, nego u Lupoglavu pokraj Brckovljana. Malo dalje od Dugoga Sela.
Oznake: Nenad, Ratna siročad, svatovi
