Moj prijatelj Nenad

ponedjeljak, 24.11.2014.

290. ČUJEM DA JE DANAS SVJETSKI DAN PRIČANJA PRIČA PA, SLUŠAJUĆI SVAKODNEVNO KAKVE NAM SVE PRIČE PRIČAJU, JOŠ UVIJEK SE NADAM POANTI...

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u Domu za nezbrinutu djecu.
– Opet im pričaš priče?
– Da.
– Zar ti ravnateljica Doma nije zabranila dolazak?
– Naravno da je zabranila, ali klinci me vole i ona misli da ništa ne može poći po zlu sada kada je Gadni mrtav.
– Kak je ona naivna…
Ušao sam upravo u trenutku kad je Nenad završavao svoju priču.
– …i tako su ljudi naučili da ne treba miješati kruške i jabuke.
Klinci su bili raznježeni. Oduševljeno su pljeskali.
Ravnateljica Doma je samo mrko gledala.
Onda je mrko pogledala mene i rekla da ja ispričam priču.
Najprije sam se nećkao, ali onda je navalila pa sam pristao.
– A koja je tema?
– Voće.
– E je vam tema…
– Samo nemojte kao vaš prijatelj Nenad miješati kruške i jabuke.
– Kako mislite?
– Izaberite jedno i o tome govorite. Imajte obzira prema djeci i njihovoj nježnoj dobi.
– Kako mislite?
Odvukla me ispred klinaca i najavila me.
Svi su buljili u mene i očekivali što ću reći.
I ja sam očekivao.
– Ispričat ću vam priču koja se zove „Priča o čovjeku s kruške“.
Klinci su me ohrabrili gromoglasnim pljeskom podrške.
– Kad je čovjek opao s kruške nije brljavio o blagodatima hladovine, nego se zapenja opet.

Oznake: Nenad, Pričanje priča, voće

- 09:53 - Komentari (3) - Isprintaj - #