Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u.
– Kaj ćeš tamo, dobri čovječe?
– Čekao sam te pri sebi, ali nikako da dođeš.
– Bio sam na Mirogoju.
– Pa? Bila je prevelika živost pa si se zadržao?
– Bio sam kod Gadnoga na grobu.
– I ja uvijek odem na njegov grob. Ali se ne zadržavam ko ti. Tako si dugo ostao da sam čak i sportske stranice u novinama čitao. I razgovor s nekim trenerom.
– Na grobu sam naletio na njegovu ženu.
– Trenerovu?
– Bila je i ona i mali. Došli su Gadnome na grob.
– Trenerova žena je s djetetom došla Gadnome na grob? Zar je i nju Gadni pričepio?
– Ne govorim o tom tvom treneru, nego o Gadnom. Njegova žena je bila s malim na grobu.
– Pa zar je u Zagrebu?
– Svratila je nakratko. Kad joj je propala karijera zbog načina na koji je Gadni svršio, postala je veleposlanica i otišla.
– Uh kak je ovo surovo…
– A mali joj je već veliki. Momči se mali, a nema mu tko reći neke stvari o životu. Onako iz muškog kuta.
– Eto što je životna ironija. Otac mu cijeli bio samo u seksu, a s malim nema tko progovoriti o seksu. Život je pun iznenađenja.
– Tako je i meni bilo iznenađenje kad mi je rekla da se i s tobom vidjela, a ti mi nisi rekao.
– Htio sam, ali nisam znao kako da ti kažem.
– Je ti opravdanje…
– Zbilja ne znam kako se kaže. Prvo mi je palo na pamet da ti kažem da sam sreo Gadnoga ženu, ali to mi je tako nespretno, premda pridjev vuče nekako na tu stranu. Ali riječ Gadni nije u službi pridjeva, nego je ime pa mi se čini logičnije reći Gadnijeva žena…
– O čemu ti to lupetaš?
– Kao Mikijeva, Edijeva… Kao kod imena što završavaju na I. A to mi opet nije uvjerljivo.
– Pa kako sam ja tebi rekao?
– Ti si očito vješt na jeziku.
– Ima logike…
– Onda mi je palo na pamet da bih mogao reći da sam vidio Gadnovu ženu, ali to je tek zazvučalo gadno. I tako jednostavno nisam znao kako da ti kažem.

Oznake: Nenad, Siročad, Posvojni pridjevi