Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da je u VVB-u i da mu se tamo pridružim.
Kad sam ušao u VVB nisam vidio Nenada pa sam otišao do šanka.
– De, Matko, reci mi gdje je Nenad.
– U zahodu je.
Pričekao sam ga da izađe, ali nikako nije izlazio.
– De, Matko, reci mi što Nenad radi tako dugo u zahodu.
– S Jurom je.
– Pa?
– Pomaže Juri. Neće tako skoro. Znaš kako je Jura spor.
– Odakle bih ja to znao?
– Najbolje bi bilo da im se pridružiš u zahodu. A mogao bi i ti pomoći Juri. Očito mu Nenad i nije od neke velike pomoći.
I ja se na svašta dam nagovoriti.
Ušao sam u zahod i našao Nenada i Juru kod pisoara.
– Kaj to radiš, dobri čovječe?
– Pomažem Juri. Ide mu malo teže pa sam mu ponudio pomoć.
– Što mu ide malo teže?
– Kontrola puštanja vode.
– To se tako sada zove?
– Pa da. Debil Matko se tužio da mu gosti ne puštaju vodu nakon upotrebe pisoara i Jura se dosjetio genijalne ideje.
– Koje?
– Pipac, što se pritisne kad se želi pustiti voda, obložio sam prikazom golog ženskog tijela. I postavio sam pipac baš iznad sise. Kada gosti golu curu prime za sisu poteče voda.
– I to je ta genijalna ideja.
– Zapravo ima nedostataka.
– Čudno. Kakvih?
– Debil Matko se sada tuži na preveliku potrošnju vode pa moramo popraviti stvar. Sad se Nenad i ja ovdje mučimo i smišljamo kako popraviti inače genijalnu ideju.
– Zašto ne pokušate sa senzorom? Kad se pišač makne iscuri onoliko vode koliko programirate da iscuri.
– Meni zvuči kao dobra ideja. Što ti misliš Jura?
– Ideja je genijalna. Samo, ne govori nikome o tome dok to ne patentiramo da ti ne ukradu ideju.

Oznake: Nenad, tulum, Pisoar