Moj prijatelj Nenad

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad nije bio doma niti se javljao na mobitel pa sam se vratio u svoj stančić u potkrovlju.
Domalo su mi na vratima pozvonila dvojica. Rekli su da se obučem i da odem s njima.
Na policiji su me najprije legitimirali i odveli u sobu u kojoj sam kroz staklo ugledao kako ispituju Nenada.
– Poznajete li ovog čovjeka?
– Naravno. To je moj prijatelj Nenad.
– Znači, ne niječete povezanost s njime.
– Volio bih da je mogu zanijekati, ali fakat smo povezani.
– Znate li zašto je priveden?
– Sigurno je najobičniji nesporazum.
– Priveden je zbog terorističkog napada. A znate li zašto ste vi privedeni?
– I ja sam priveden?
– Ne pravite se naivni. Nenad je priznao da ste ga vi poslali u akciju. Priznao je da ste vi mozak svega.
– Ja? Nisam ja nikakav mozak. Ja uopće nemam veze s mozgom.
– Ne pravite se naivni. Pročitao sam vaš dosje. Jedino mi nije jasno kako ste uopće uspjeli ostati na slobodi tako dugo.
Nakon toga su me odveli kod Nenada i ostavili su nas same u sobi.
– Kaj je bilo, dobri čovječe?
– Najobičniji nesporazum. Optužili su me, pazi sad, da sam htio izvesti teroristički napad na diplomatskom primanju.
– Na onom na koji sam te poslao namjesto sebe?
– Da.
– Pa što se dogodilo?
– Zakasnio sam na početak.
– I zato su te priveli?
– A zakasnio sam jer sam dugo čekao taksi. Nije me niti jedan htio povesti. Na kraju sam morao zvati ZOO taksi.
– Zašto?
– Zato jer sam bio u kostimu pingvina.
– Zašto si bio u kostimu pingvina?
– Zato jer si mi ti rekao da se obučem kao pingvin.
– Jesam. Ali mislio sam da obučeš frak. Onaj u kojemu izgledaš kao pingvin, a ne kostim pingvina. Ti si me potpuno krivo shvatio.
– To sam i ja shvatio kad sam ušao u dvoranu. Svi muškarci su bili tako obučeni, jedino sam ja bio u kostimu pingvina.
– I što su ti rekli?
– Ništa. Nastao je tajac. Svi su zanijemili od šoka.
– Razumijem ih.
– Prvi se pribrao onaj tvoj prijatelj koji te je i pozvao. Rekao je da je to njegov duhovit prijatelj i skinuo mi je glavu. Mislim, ne moju, nego pingvinsku glavu. Valjda je mislio da si to ti u kostimu jer kad je ugledao mene vrisnuo je i počeo paničariti. Drugi su još uvijek bili nepomični i u šoku. Srećom, ja sam munjevito razmišljao.
– I što si smislio?
– Odlučio sam da je najbolje, kad su me već otkrili, do kraja skinuti kostim. Počeo sam se otkapčati, a da ne pomisle da sam striper, rekao sam im da skidam kostim jer me pojas steže toliko da ću eksplodirati. Tek tada je nastala panika.
– Rekli su mi da si vikao: „Allahu akbar“.
– Ma daj… Učinilo mi se da jedan tip sliči na onog nobelovca pa sam podigao ruku, mahnuo mu i preko dvorane ga pozvao: „Allo Barak“. Kad tamo, to im nije bio predsjednik. Ali je bilo zaštitara kao da je tamo bio. Svladali su me i priveli.
– Ima logike.
– A zašto su tebe priveli?
– Navodno sam ja mozak operacije i tebe sam poslao u akciju.
– Hahahahaha. Pa to nema veze s mozgom.

Oznake: Nenad, Pingvini, terorizam