10 dana divljine
05.05.2006., petak
miles to go before I sleep
voljela bi da mogu preskociti sva ona sranja iz domene "cavrljanje" i u jednoj recenici tebi, potpunom neznacu, izraziti cijelu srz svoga (meni neizostavnog) bica, sebe, nepoznatu kakva (zelim da) jedino moze biti.kako bi izgledala ta recenica? ona koja bi sadrazava sve mane i sve vrline, kao okvir koji te upucuje u ono sto mozes, te ne smijes nikako ocekivati. jos ne znam odgovor na to pitanje. nista znacajno jos ti ne mogu reci. zato mi je, napokon, i drago, da te (jos) ne poznajem. no, sto ako (nista) nikad ne saznam? napokon, ja sam, kao i (nevidljivi) ti, samo covjek. |
