skaska

osvanul je jedan od zadnjih ovogodišnjih svibanjskih dana. zajdem van i vidim osvanul je i bandić. osim kaj sam prošli tjedan dobila višekratna pisma zahvale?! i od njega i od kregara, danas vjutro nakon izuzetno vjetrovite noći osvanul je na svim mogućim stupovima moga kvarta. i sveudilj s onom fotkom di gazi po kozarim bokovima i putovima po bež kaljuži, u besprijekorno predugim lačama. no dobro, okej to s pismima. velka fora uvedena prije godinu dve. prešvicana, prekopirana. al zakaj ponovno i ponovno. prvi put kad sam dobila pismo ja sam mu odgovorila i zafalila. a onda drugo jutro opet isto pismo. mislim si, okej, zna on da sam v godinama i onda opet. opet lepim kuvertu, hićem v kaslić i tak još nekolko puta. sad malo sa strahom otvaram svoj kaslić, jer do nedjelje ima još. i tak sam danas uz špalir bandića u kaljuži otišla vaditi krv po treći put, jer vele tam da im je milinović rekel da se nemre najemput zvaditi krv, neg ak moraš vaditi više toga kaj je u krvi da se mora i više puta vaditi. onda sam zvadila više puta, što znači u tri dana tri puta. i svaki puta isto. prvi puta ženska mi gurne iglu pod krivim kutom i napravi z mene gorana barea iz prošlosti. pa mi metne malo vatice i veli nek budem prosta neko vreme i držim tak ruku na hebe mi se. ja ju pitam a kaj nemate malo flastera bokte da ne trebam baš tak držati prosto ruku. veli ona da je nestalo. drugi put sam si donesla selotejp. i treći puta. makar ja mislim da oni ipak imaju malo flastera al ga drže ispod pulta za vipovce kaj dojdeju vaditi krv, a ja to nisam bemu. i sad si mislim kaj se tek događa kad je veća frka i kad je nestalo. recimo, otvore vas da vam zamene bubreg, zvade potrošeni van i kuc kuc nema zamjene. nestalo. to me malo smiri, jer sam još dobro prošla. Ono recimo puno bolje neg onih pet konobara koje milinović ne šljivi jer se strašno brine o zdravlju nacije. pa smo sad tako mirni ak trebamo nova pluća. on bu nas poslal po nova u austriju i još bu nam kupil karte za šenbrun da si malo vidimo znamenitosti daleke europe.
nego evo sad me je zval tip iz klinike iz koje je moj otac, dan prije smrti, izbačen. i veli meni tip da su se vratili papiri tamo od nekud jer kao otac mi nema knjižicu i još me pital da kak taj čovek hoda po gradu, jer da nije ni prijavljen na burzu. uh. nažalost, stari mi je desetak dana prije nego je ušao na vrata nečovječne klinike umirovljen, nije još dobio papire i zapravo je bil u tranziciji.
kad sam tipu rekla da ne hoda ni na burzu ni ovak, jer da je preminuo, malo je ustuknuo. zamolila sam ga da me ne opterećuje pizdarijama milinovićeve birokracije, jer se doista obistinilo ono kaj je stari uvek rekel: ja ne bum nikad u penziji. celi život je plaćal hebeno zdravstveno i onda bi ja sad trebala brinuti jel bu tam neka ženska između mesnog doručka i turskih paradajza skužila da je stari uspio napustiti ovu smešnu državu dok su mu se papiri umakali u isparavanjima socrealističkih tapisona, između dva otrcana ureda s neočišćenim klima uređajima. evo zasad toliko. čekam poštara i novo lijino pismo.