skaska

Evo sam malo napravila štih probu po bolnicama da vidim kak je krenula ta reforma o kojoj se tak puno priča. Pak sam na Rebru vidla kak je reforma u jekukuleleu. S jedne strane na hodniku se jedan od tisuću pacijenata srušil na pod, jer je valjda čekal nekih sedam vur. Ondak su ga na hodniku spašavali i bogme vratili na čekanje. Celo vreme je jadnik imal onu žutu dopunsku knjižicu v rukama i ni ju ispuštal ni kad je valjda već krenul prema tunelu na čijem kraju se blešći uz poj anđeoske harfe. S druge strane nigdo ni čekal, jer tam se buši, štema i gipsa. Radovi su u tijekukulele. Ondak malo do Jordanovca. Uzela sam novine i baš me zanimalo kulike bu starček od devedeset let čekal na hodniku. Nakon tri vure pročitala sam svu dnevnu štampu i nažalost nis imala zicflajša daljše čekati da vidim jel bu ga negde ugurali. Ondak sam zapalila do Vinogradske. Zafaljujući Hauliku i dobroj gradnji iz davnina bolnica je tu kak je i bila dok su je gradili ljudi koji već odavno imaju svoje ulice. Čistoća je okej, al ponavljaju se isti valjda reformistički biseri. Pa tak je možno videti tetu čistačicu kak nekih dva sata sauga pod na hitnoj, a onda se nakon pet minuta prešetavlje noseći dozice krvi i urina valjda u laboratorij. Dve u jedna. Na odjelima doktori koji su se usavršavali u Obami Statesu ne samo liječe već i obavljaju transport pacijenata u smislu da ih mećeju na kolica i vozaju od pretrage do pretrage. U zahodima vlada mir i tišina od prisutnosti bilo kakvih zahodskih papira, a posudice namijenjene deterdžentima zjape prazne. Hrana količinski odgovara mlađoj vrtićkoj dobi, a na moje pitanje zakaj bar ne skuhaju onaj petparački čaj od šipka jen mi je mladi nosač hitne rekel: šipak buju. S obzirom na propuh koji je vladao na odjelu hitne odložila sam daljni pohod na zapad gdje su smješteni oni kojima je popustio psiički imuno sistem, te se odlučih vratiti u primarnu zaštitu kako bih zamolila svoju dotoresu nekaj za glavu. No, smetnuh s uma kako je njena revnost u jutarnjem kašnjenju proporcionalna ranijem brisanju s posla, te za glavu ipak uzeh vunenu kapu.
Štih probe bum dalje delala, al za prvu ruku nameće mi se ona narodna kak je zdravlje najveće blago. Dakle, čuvajmo to blago i gledajmo dalje doktora hausa, hitnu službu i slične idile. Zamislimo da je država okej i da su sve podzemne zagrebačke garaže i rukometna arena zapravo projekti s dva lica. Na dobrobit naroda pretvaraju se prek noći u prekrasne bolničke ljepotice. Eh Božek, baš bi me veselilo da negdo pošlihta kaj se zapravo napravilo v samo dvajst zadnjih godina od strane države a da služi narodu. Kao što država služi narodu buahahah