ponedjeljak, 26.06.2017.

OSEĆAM


slika: digital artist

Osećam,
da nemam načina da spasem
vreme u koje tonem,
da bezbroj reči,
na usnama kleči.

Osećam,
da tišina postaje preglasna,
za sve što nema put
negde ka napred,
da tuga ima stanicu
na nekoj strani
kuda moram proći.

Osećam,
da dušu mi slama,
jedna teška priča pogleda
u kojoj slova ne postoje,
sve je ispisano vremenom
koje ne mogu taknuti.

milica.v


15:18 | Komentari (3) | Print | ^ |

utorak, 23.05.2017.

NEĆU


slika: digital artist


Neću reći ni reč, ćutaću,
da ne povredim sjaj u očima,
da sačuvam tren za svoju tišinu.

Ćutanjem sazidaću zid verovanja
po kome ostaše samo tragovi
krvavih prstiju želja.

Neću negovati misli
skrivenim nadanjem, zaboraviću,
da postoji nemirni pogled
tih plavih dubina
što po meni seje strepnju,
dok budim se okovan tugom
u prevelikoj čežnji zarobljen.

Neću širiti uzdah zbog laži, ćutaću,
jer sam nečujno i tiho
zaplovio i dotakao
dušu jedne duše,
dok me istina lomi i steže,
ostavljajući ožiljke po vremenu
gde sam te srcem imao.

milica.v


18:39 | Komentari (1) | Print | ^ |

ponedjeljak, 08.05.2017.

JEDNOM KADA...


slika: digital artist


Jednom kada
otvoriš dlanove
videćeš satkane dodire
sačuvane,
seti se da bila si voljena.

Jednom kada
zatvoriš oči
potopićeš se u more suza,
ledenih
zbog rana koje prikrivaš.

Jednom kada
pronađeš mir
u svim lažima svoga vremena
neprolaznog,
priznaćeš istinu da si ljubav
sramno odbacila.

Jednom kada
uploviš u luku sećanja,
samo ćeš susretati tragove,
jasne i nezaboravne,
mene ćeš sačuvati
u svojoj tišini.


milica.v


16:54 | Komentari (3) | Print | ^ |

petak, 28.04.2017.

K I Š A



slika: digital artist

Kapi kiše tope moje lice
miluju, brišu tvoje tragove
vetar raznosi moje misli,
osećam se izdana, prevarena,
strah me...

Šetaš iz jednog mog sna u drugi,
posećuješ moju samoću,
lice ti je u grču, a ćutiš.

Vikni!
baar jednom vrisni istinu,
vrisni i reci da idem
ili odlazi...

Nađi sebi sklonište na nekom drugom mestu,
tamo gde istina previre od strasti i čežnje,
gde dlanovi kriju linije sudbine....

Ja ne mogu tom linijom,
jer na mom dlanu nema je
nije sačinjena, ispisana....

Nađi sebi izlaz iz ove moje tamnice,
jer ja te puštam
i ne okreći se,
samo idi...

Ne gledaj me,
već koračaj napred,
jer ako zastaneš
borićeš se sa mojom borbom...

Zato, ne dozvoli da se ponovo umaram,
jer svoju borbu sam izgubila
i bilo bi suviše da bolujem isti bol...

Idi...samo idi,
ja ostajem sa tobom......ipak..


...Milica.V.


Oznake: idi


13:35 | Komentari (6) | Print | ^ |

utorak, 25.04.2017.

VEROVAO SAM


slika: internet

Nosim svoje godine na licu,
nikada ih nisam skrivao,
stopljen u čežnji,
blagoslivljam svaku boru
što si ledenom rukom ispisala
u vreme kada sam verovao.

Nosim sve dane buduće,
reči nikada izgovorene,
okamenjen na dodir,
puzeći uz svoje strepnje
dozvoljavam da sećanje navire
za vreme kada sam verovao.

Nosim ovo jutro u očima
i sve skriveno u grudima,
milujem vremenom
svaku suzu kao istinu,
da naše je vreme daleko
onda kada sam verovao.

Nosim tišine noći na dlanovima
kao prazne slike nejasno iscrtane
utopljen u ćutnju beskrajnu,
pogledom ispisujem svaku misao
i sumnjama napijam sve zore,
da ću svaki trenutak oblačiti
u tvoj lik i još ti verovati.


....Milica.v


19:28 | Komentari (1) | Print | ^ |

utorak, 18.04.2017.

KADA TE NEMAM


slika: digital artist


Kada istina istopi svaku nadu
onu u koju sam se kleo,
znam da će ostati pomućen trag
u svim mojim molbama,
da bi ostala.

Kada sunce izgubi svaki sjaj
onaj što lice ti ispisuje,
znam da ću pokleknuti
u svom pokušaju,
da zadržim te.

Kada pogled mi zamute iščekivanja,
ona pteteška u sumnju uvijena,
znam da da ću trajati
kao izmučena senka
u tišini, dok te sakrivam.


Milica.v


16:32 | Komentari (1) | Print | ^ |

subota, 15.04.2017.

BILA JE SAMA



slika: digital artist

U rumenom zraku zalazećeg sunca,
sačuvala je svo vreme
u kom je ležala jedna istina
o povređenom danu,
koji je spavao
na njenim dlanovima.

Nije ga budila svim onim suzama
koje su sa lica tražile
utočište i mesto za utehu.

Bila je sama,
odbačena od svih misli
koje je privijala u uzdahe.

Imala je osmeh
sve do trenutka
kada sam otišao.

Imala je radost u pogledima
sve do trenutka
kada je shvatila,
da iz pravca
iz kog dolazim njoj u zagrljaj
ne čuje korake.

Čekala je svakog dana
zalazak sunca,
da sačuva još jedan dan
u rumenom zraku svoju samoću.

Bila je odana sebi,
bila je posebna,
bila je drugačija.


milica.v



11:01 | Komentari (1) | Print | ^ |

utorak, 11.04.2017.

TI



slika: digital artist

Ti najbolje poznaješ
zrak koji umire u mojim očima
svaki dan u isto vreme,
vreme kada se uzdah
otrgne iz grudi, zaboli, zaćuti.

Ti najbolje čuješ
i to što ne izgovorim
kada usne ostanu neme.
svaki dan u isto vreme.

Vreme kada bih rekao
u ovom nedostajanju,
svu svoju patnju
u obliku pesme
i jutra koje nosi
samo jedan miris.

Ti najbolje razumeš,
miris stvarnosti, prekinutog sna
svaki dan u isto vreme,
vreme kada sklopim oči
i kada vidim samo jedno:
sreću na dlanovima
najnežnijih ruku.

Ti najbolje razumeš
taj zrak u mojim očima,
suzu koja je zastala
umorna...
..............................milica.v



15:53 | Komentari (3) | Print | ^ |

petak, 07.04.2017.

HTEO SAM


slika: digital artist

Hteo sam,
da zaboravim
jutrenja svake zore
što se protezala
u njenim očima,
da ukrotim svaki zvuk
koji me podsećao
na snove koje sam snivao,
na snove koji su
za jedan korak bola izmicali.

Hteo sam,
da sakrijem
tu svaku suzu
koju sam umotavao
u plašt tuge
što mi je ostavilan
da krenem putem vetra
što me lomio,
sahranjivao sva moja osećanja
noseći sve čežnje
i ispisujući note njene pesme.

Hteo sam,
da spasem nju,
da spasem sebe,
od zaborava,
svih tišina zanemelih,
znale su,
da je glavni naslov
svih mojih uzdisaja.

Hteo sam,
da trajem...

Milica.v


14:43 | Komentari (3) | Print | ^ |

ponedjeljak, 03.04.2017.

POTRAŽIĆU


slika: digital artist

Potražiću
jedan tren,
onaj zaboravljen,
u kom sam se kleo
i tu zakletvu na dlanu
njene sreće utisnuo.

Potražiću
jednu mladost,
onu istu koja se
iz oka iskrala,
ostavljajući za sobom
samo tišinu okamenjenu.

Potražiću
i jednu istinu,
davno izrečenu
sa nemih usana pročitanu
u jednoj zaspaloj želji
nadom nahranjenu.

Potražiću
i onaj osmeh,
koji je sreću kitio
tamo gde sunce
samo jednom zađe
kad video sam
u uglu očiju tvojih
slomljenu kap bola
što morala je pući.

Potražiću
negde u mislima
onaj zaborav
satkan svim rečima
koje si nekada izrekla
u mom zagrljaju
dok si se grejala.

Milica.v


11:21 | Komentari (3) | Print | ^ |

četvrtak, 30.03.2017.

PUSTI ME DA SANJAM


slika: digital artist @Realengo


Ne traži od mene,
da ti se vraćam
i korake svoje
i odluke menjam,
sa pola srca
ja da volim ne znam,
davno sam ti dao
sve što sam imao.

Ne traži od mene,
da ti se nasmešim
kad je meni tuga
okovala usne,
iz dana u dan
umirem iznutra
danas sam živ
a ne znam za sutra.

Pusti me da sanjam
kad si moja bila
i kada sam tvoje
rasplitao kose.

Pusti me da živim
neki život drugi
i da preživim
sve što dani nose
bez tebe.

Milica.v


11:46 | Komentari (3) | Print | ^ |

ponedjeljak, 27.03.2017.

NE GOVORI


slika: digital artist


Ne govori ništa,
samo sakriji lice,
da ne vidim oči što ti kriju tugu,
osmehom si htela,
da zavaraš sebe
i da posle mene imaš ljubav drugu.

Bolje je prećuti
sve što hoćeš reći,
lakše će mi biti da k'o stranac prođem,
dovoljan je osmeh pun sete i laži
ne govori ništa
samo se nasmeši
tako će mi svaki susret biti draži.

Poznajem te, dušo, bolje nego sebe,
na mojim si grudima dočekala zore
ne govori ništa, samo sakriji oči,
što ti tugu kriju duboku k'o more.

Milica.v


15:05 | Komentari (4) | Print | ^ |

petak, 24.03.2017.

BILA SI...


slika: digital artist


Bila si...
kap vremena koje je klizilo
niz umorno lice,
u borbi za tragom u dušu da utisneš,
da te ne zaboravim,
grejala si mi
promrzle dlanove od čekanja,
drhtave usne od slutnje smirivala.

Bila si...
skriveni sjaj u senci jedne istine
koji se nikada neće ugasiti,
trajaće putem večnosti
kao zarobljeno srce u grudima
što jednom mi pokloni.

Bila si...
moja istina u laži zlih svitanja
koje te oteše i bez reči
sumrakom okupaše,
poslednji stisak ruke na pragu
gde stanuje ljubav prosuta,
tu mi je duša ostala
skamenjena i okovana.

Bila si...
jedini sjaj
u dubini očiju mojih...


Milica.v


12:45 | Komentari (3) | Print | ^ |

četvrtak, 23.03.2017.

NE PITAJ ME


slika: digital artist

Ne pitaj me noćas,
što mi oko kvasi
i zbog čega tuga
moju dušu slama.

Stigle su me boli
stigla me je čežnja
još uvek sam sam,
a i ti si sama.

Ne pitaj me kako
moje vreme teče
i zašto mi noći
ne sviću k'o svima.

Stigla me je davno
ona rana bolna
sećanje i istina
u kojoj te ima.

Odavno me vetar
nekim putem nosi
i lomi mi srce
k'o uvelu granu.

Odavno mi dušom
snegovi veju
i od tebe vode
na suprotnu stranu.


Milica.v


10:03 | Komentari (3) | Print | ^ |

srijeda, 22.03.2017.

CRNO DUGME


slika: digital artist


Svaka moja tuga
tvoje ime nosi
i svaka me seta
negde nazad vrati,
naučio jesam
da bez nje ne mogu
i da me k'o saputnik
bez osvrta prati.

Znaš kakva je priča
što mi srce piše,
sa vremena malo
između dva reda,
čuva jedno mesto
i iskrenost jednu
i u sliku tvoju
k'o u Boga gleda.

A moji su sati
k'o uvelo lišće
nose me k'o vetar
sve po krivom putu
i tuge su moje
sašivene čvrsto
kao crno dugme
na starom kaputu.


Milica.v


18:31 | Komentari (2) | Print | ^ |

ponedjeljak, 20.03.2017.

LAŽ




Nisam kamen,
da ne osetim ove dane,
teške i sumorne,
preteška jutra
oči umorne.

Nisam umro da ne primetim,
da mi u snove ko kazna dolaziš
razbijem stvarnost
gorkom istinom,
onim trenutkom kada odlaziš.

Lažeš da srećna si,
vidim ti lice,
vidim ti oči.

Lažeš da srećna si,
da more tuge kriju ti noći,
to znam i osećam.

Milica.v


17:29 | Komentari (3) | Print | ^ |

subota, 18.03.2017.

SAMO


slika: digital artist

Samo poslušaj to
u grudima što ćuti,
što hoće puno da kaže,
ali više nema snage
nema pravo slobode.

Samo oseti to
u očima što skrivaš,
što hoće da prepukne,
ali nesme nikuda dalje
nema pravo da se razotkrije.

Samo prećuti to
na usnama što stiskaš,
što hoće da vikne
i kamen da probudi
nema pravo da remeti tišinu.

Poslušj, oseti i prećuti ...

Milica.v


09:56 | Komentari (2) | Print | ^ |

petak, 17.03.2017.

ŠTA SU GODINE NAMA DONELE?




slika: digital artist

Evo, vidiš draga, da me duša boli
ne lažu te oči i ćutanje moje
sretosmo se danas u staroj ulici
kad ja imam svoje i ti imaš svoje.

Ali ovo srce ne može da slaže
i sakrije bol koja ga guši,
umorno jeca zbog ljubavi davne
i da tvoje ime skriva još u duši.

Ponekad i suza neumorna luta,
sklonište nađe tu na licu mom
želi da je vidiš i da shvatiš, dušo,
još te čuvam u srcu svom.

Šta su godine nama donele,
neću ti reći, jer to me boli,
lagaću tebe i sve druge,
da moje srce sada drugu voli.

...Milica.v


08:42 | Komentari (2) | Print | ^ |

četvrtak, 16.03.2017.

GORE OD SMRTI




slika: digital artist


Najgore je kad umreš od tuge
pa u mraku ugašenog sunca
sve nestane iz tvog života,
a srce još u grudima kuca.

Najgore je kad umreš od tuge,
vegetiraš sksmenjenog lica,
kada nisi ni živ, a ni mrtav
i kuća ti postane grobnica.

Najgore je kad umreš od tuge
i živog sahraniš sam sebe,
tu si - dišeš, gledaš i osećaš,
ali ipak nigde nema tebe.

Najgore je kad umreš od tuge
i minute posle smrti brojiš,
a niko ni primetio nije,
da te nema i da ne postojiš.

Najgore je kad umreš od tuge,
šta je bolna smrt tada znaćeš,
jer gore je i od same smrti,
kada sam na svojoj sahrani plačeš.

Milica.v



11:48 | Komentari (7) | Print | ^ |

srijeda, 15.03.2017.

ZAMIŠLJENA U MENI


slika: digital artist

Od tog dana morao sam
da te zamislim samo za sebe
da bih nastavio
bez tebe živeti.

Da..zamislio sam te
kao senku,
što me u stopu prati,
kao zrak koji otvara prozor
mom novom danu
kao kišu koja se toči
i sipa po meni
željna me.

Zamislio sam te
kao ruku sećanja
koja te pruža
i daje te meni nesebično
kao pticu u letu
čije je gnezdo
na mom pragu ostalo
u vodi kojom žeđ gasim
u svemu što me okružuje i dodiruje,
ti si stvorena.

Sačinio sam te u stvarnosti
toliko stvarnom,
da me samoća ne primećuje,
izvajao sam te od vremena
razigrane mašte,
zamišljam te kao vid slepcu
što bez tebe treba da hoda
bez saplitanja i pada
zamislio sam te
da bih ŽIVEO bez tebe.


.Milica V...


18:57 | Komentari (4) | Print | ^ |

utorak, 14.03.2017.

BUDI TU...



slika: digital artist

Ne mogu zaplakati
dok gledam te,
kako stojiš ispred mene.

Neću da gubim vreme
oplakivajući tugu,
tu pred očima tvojim,
želim da te pijem pogledom,
bistrih očiju.

Ako zaplačem bojim se
da mi se lik tvoj ne zamuti,
plakaću kada ostanem
sasvim sama.

Hoću sada, dok stojiš tu,
da te milujem dahom,
kroz vazduh,
da ukradem tog vazduha
samo malo,
što usne ti je dodirivao.

Hoću pogledom, da osećam te....

Tugovaću negde sama, daleko,
u nekoj slepoj ulici života,
a ti budi, ostani tu,
što duže, što stvarnije,
da mi želje ponovo ožive..
samo budi tu.


..Milica.V


11:15 | Komentari (2) | Print | ^ |

nedjelja, 12.03.2017.

SVETIONIK


Image and video hosting by TinyPic
slika: digital artist

Budi mi svetionik
osvetli mi more beznađa,
budi mi kompas i vodi me sebi.

Budi živi pesak, da potonem
u tvoju dušu kada te pronađem,
a ja ću biti tvoja meka postelja,
tvoj oblak želja i stvarnosti,
ploviću po tebi bezprekidno,
neumorno...

I neću spavati ni oči sklapati
nadgledaću svaki tvoj uzdah
svaki tvoj san...postaću stražar
nenaoružan....

Ostaću tvoja postelja meka,
da te milujem kao svila prečista,
da te imam kad te nemam..


..Milica.V


13:33 | Komentari (4) | Print | ^ |

četvrtak, 09.03.2017.

OKAMENJEN




slika: @Realengo, digital artist from the Spain


Jutro je,
Nosi sa sobom miris tvojih grehova
koje si tako hladno bacala
sa svojih umornih leđa,
odbacivala i gurala,
spoticala se od sopstvenu izdaju,
w imala osmeh
najčistije čistote
noseći lažnu istinu
kao svoje pravo,
iako ogrubelu i umornu
ne žaleći za onim čistim
po kome si ostavljala
prljave i sramne mrlje.

Nije te ubilo,
nije te promenilo
ovo što mi u očima
polako umiralo i nestajalo,
iskričav sjaj
u svakom nadanju,
u treptaju
svih mojih iščekivanja
i mojih slutnji,
da se nazire kraj.

Nije te ganula moja molba
i zgrčene ruke
oko tvog praznog osećanja,
okamenila si moj pogled
ne osvrćući se na senke
što su rastrzale sve ono
ljudsko u meni.....

Milica.v



16:31 | Komentari (5) | Print | ^ |

srijeda, 08.03.2017.

ŽIG




slika: digital artist


Na rukama trag
skriven, izmučen,
čežnjom ispijen,
umoran, uzdahom isečen
na licu duboka tuga,
ime jedne priče
još uvek oplakujem.

Uzimam, poklanjam,
mrvice jednog treptaja
zamagljene stvarnosti,
istina ranjiva bori se
negde izdiše.

Na grudima
nepoznati teret
otisak jednog obećenja
još uvek me pritiska.

Žig dugok kao san
pod srebrom meseca
rđaviji postaje,
osetljiv i bolan
na svaku novu zoru
ispunjenu maglom
i večnim lutanjem
za boljim osmehom.


Milica.v


10:17 | Komentari (2) | Print | ^ |

nedjelja, 05.03.2017.

UMEO SAM


slika: digital artist


Umeo sam samo
da putujem kroz tvoje snove,
da budem nem,
da budem drugačiji,
bez trzaja na tvoje zvuke radosti.

Umeo sam da čekam na pogrešnoj stanici
bez prepoznavanja svega onoga
što već sam video i voleo.

Umeo sam da postojim hladan
kao nadgrobna ploča
nad svakom suzom tvojom.

Umeo sam samo da tiho tražim
sve tvoje u tuđim likovima.

Umeo sam da sačuvam svoj ponos
od tvoga molećivog osmeha,
a znaš jednom si me već izdala.

Milica.v


14:44 | Komentari (8) | Print | ^ |

petak, 03.03.2017.

IZGUBLJEN U TRAGU




slika: digital artist

Tražio sam nešto u tvojim očima, možda čežnju što je govorila skrivanjem, možda dan koji je kao stvoren za uspeh ili pad...

Sapleo sam se od tvoje misli koje su bile jasne, gole i zalutale u borbi sa samom sobom...stid i sram od bežanja onog koraka koji vodi u ponor....

U uglu bojažljivog pogleda spazio san nejasan bljesak, sjaj koji je pokušao sakriti tu tugu u kojoj si spavala, tugu kojom si se pokrivala dok je mesec vrebao krišom da te obasja, da ti pokloni ogledalo tvog izgleda, ojača ti nadu i pruži istinu...

Skrivala si se tako vešto, obavijena svojim plaštom samoće, tonula u tamu svih svojih misli, tražeći rešenje bez rešenja...tražila si izlaz iz kandži koje su te stezale, po sećanju grebale, nisu se trzale na tvoje krike sudbine, bila si jasna zori koja te milovala poput svilenih prstiju, dok si se ćutanjem davala ne štedeći ni jedan prosuti biser u njeno svitanje koji si skupljala u dlan oškrinutog dana, bila si jasna svakom svom uzdahu koji si pružala tišinom kojom si se štitila...

Ali nešto više je sačinjavalo tvoj svet u kom si skupljala svaki probuđen dan, moleći ga da ti u oku ostane, oda, pun zraka iz nekog novog svitanja, svet u kome si vladala sama sebi bez poznavanja kraja i početka u hodu ka uspehu, hodala si bez cilja, a nigde nisi stigla.. .bila si verna tome što si skrivala od drugih, tvoj jedini cilj je bio što si znala odćutati i ono što bi sebi rekla, nisi činila...

Stizala si u veran život snova i tu si bila neko drugi, neko ko ume da sanja samo izgubljeno, čuvala si svaki cvet u bašti tvojih snova koji je na tvoj pogled cvetao na tvoj dodir latice razvijao, a na nemir mirisao, skupljala si noćima pupoljke, milovala čežnjom i brala samoćom i kada te ponovo korak zraka probudi, oblačiš haljinu tuge i vraćaš sebi izgled koji nikada nisam mogao upoznati do kraja ...tajanstven, prepun ćutnje i gorke tišine, ali si ostavljala jedno. ..trag oko mene.........


...............milica..


18:40 | Komentari (2) | Print | ^ |

četvrtak, 02.03.2017.

TRAGOVI




slika: digital artist

Navukao sam rešetke
oko svog sećanja
ukrašenog tvojim likom
sazidao hladne zidove
oko svoje tuge,
posadio najlepše cveće
oko jezera svojih suza.

Da li je i to malo,
da se osvrneš,
pokupiš ostatke ničega?

Ostao sam u vremenu
gde više niko ne prepoznaje
svoj, a ni tuđi trag.

Besmisleno hodam
golim pločnikom sećanja,
nalazim samo istu liniju
svoje slabosti.

Lik zbog kog mi sećanje
sve više upija
sadašnjost i budućnost,
lik neumornog oka,
postojanog vremena, čuvar,
stražar svakog uzdaha,
pesmu besmrtne tišine.

Na kraju hoda opet
dolazio na početak
onoga što sam ostavio,
pravio isti hod mislima,
a stizao nikuda
ili tamo gde sam ostao davno
ležeći u svojim molbama
ranjen i ispijen,
potreban nikome
gledajući u trag
koji si ostavljala
kroz prolaznost vremena,
previše žalio za onim
što sam izgubio
i onim što mi je ostalo....

Milica.v



14:57 | Komentari (2) | Print | ^ |

srijeda, 01.03.2017.

BIĆE TO TVOJ USPEH




slika: digital artist


Ako uspeš,
da suzom dušu mi otmeš,
mogu opet biti
onaj kao pre.

Ako uspeš,
da prećutiš i to što očekujem čuti,
učinićeš od mene
istu slutnju kao nekada.

Ako uspeš,
da mi napišeš pesmu,
stvorićeš od mene samo jednu istinu
koju ni sama ne smeš spomenuti.

Ako uspeš,
da ne zaplačeš,
čak i onda kada moje suze ugledaš,
pretvorićeš ovo vreme,
u jednu tajnu netaknutu....

Biće to uspeh tvoj.....milica.v



09:50 | Komentari (2) | Print | ^ |

utorak, 28.02.2017.

OD ISTINE UMORAN




slika: Realengo, digital artist

Odu vozovi nade,
zarastu sve staze,
prestanu sva svitanja i verovanja,
nestanu osmesi sreće
sve se tako lako izbriše,
zaboravlja,
a život traje, teče, prolazi
i nekuda odlazi.

Nema pravca ni cilja,
od umora umoran,
osećam, ali uzalud,
nemam kome,
toplim dušu nekim bezsmislom
tražeći da neko, bar neko,
čak i lažno poveruje,
u oči da me pogleda
i shvati da slomljen sam od istine
koju u sebi nosim zakačenu,
čuvajući je kao starinu
da se ne izliže,
da se ne podere,
da je ne povredim
kao ona mene.

Slušam je, čak i kada ćuti,
umorna.......milica.v



14:49 | Komentari (5) | Print | ^ |

ponedjeljak, 27.02.2017.

NOĆAS




Noćas ću zaspati. Ponovo ću biti deo sveta kojem pripadam. Možda mu ja i ne pripadam, ali to je moje jedino vlasništvo.

Sklopiću oči i preda mnom će se otvoriti mnogo više svetova nego što oči mogu videti. U oko stane tek toliko koliko rđavi deo duše može sagledati. Jedino u snove stanu sva prostranstva nade i želja.

Noćas ću zaspati snom anđela. Tada ću verovati da su ljudi zaista dobri i da vredi živeti. Tamo gde je jedino pravilo ljubav. U svetu slobode. Slobode ljubavi, sreće, reči i tišine.

Tamo se vreme ne meri satima i ništa nije konačno. Svačiji pogled na svet je onakav kakva je i njegova duša. Tamo nema sukoba sa drugim svetovima, jer je svakome svoj najdraži i nezamenljiv. Jedina veza među svetovima je ljubav, koja spaja nespojivo i koja čini razumljivo i najnerazumljivije. Tamo ocene života nisu do 5 ili do 10, već do potpunog zadovoljstva ljudske duše.

Noćas ću zaspati samo da bih čula ljubav i osetila slobodu. Prestaću da govorim, a počeću da živim.

Noćas ću zaspati, a ujutro ću se ponovo vratiti u sivilo života koji se neizbežno nameće.I neću pamtiti to što je ružno rečeno....sivilo će da proguta sve....................milica


20:44 | Komentari (5) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.





Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se