Marketing
SAMOĆA U OČIMA
slika: digital artist https://www.facebook.com/realengo.marcos/
Neoprostiva tuga ne jenjava,
klizi mojim ramenima, steže,
ostavlja tragove neizbrisive,
a mislio sam pobediću sebe,
izdržaću ovaj lom
i oprostiti svu samoću u očima.
Idem u susret vetrovima
koji cepaju moje grudi,
svaki zrak sunca doprati
i bez radosti dane šaljem
u vreme nepovratno, izgaženo.
Mogao sam poslušati bezbroj reči,
želeo sam da verujem
samo u dodire kao svila
što ostaše uklesani
pod kožom života.
Davno je zablistala
svaka kapljica zore
gurajući u snove sve svoje boje,
a ova pustoš podeli meni
i prosu pred noge istinu
u koju ne verovah nekada.
U ćutanju nađoh sebe
duboko prezirući laži očiju tvojih
i svaki trag što me vraća i okreće,
da gledam i čekam vreme
koje je prošlo pored mene.
Milica.V
Post je objavljen 30.11.2020. u 11:03 sati.