Nisam od tebe tražio reči
u vreme ćutnje duboke,
tišine slomljene od čežnje.
Sakrivala si se
ispod plašta grehova,
dok sam ukaljan u tvojim lažima
ostao da čekam te.
Nisam od tebe izmolio priznanje
u vreme tvojih slabosti,
osmeha bojaznih i sramnih.
Okamenjena u svojim mislima
ćutala si u strepnji smrznutih suza,
dok sam zarobljen u minutima želja
čekao tvoje šapate.
Nisam od tebe umeo da odem
u vreme izdaje ponizne,
krala si vešto toplinu sa mojih prstiju,
drhtavih usana ostavljala tragove
po rečima koje si dugo čuvala,
dok sam lutao po nepoznatoj tišini
umoran i zarobljen u senci istine
tvoje korake opet očekivao.