Verovao sam,
da su tvoje oči
dolina mira,
da su tvoji osmesi
žubor spokoja,
verovao sam
u tvoje ruke
pune igre i radosti
i bio sam srećan
u tom pruženom životu
gde su nemiri
hranili moju čećnju,
dok sam u prolaznost gledao
kao zadnju stanicu
moje starosti.
Verovao sam
u sjajne zore,
u nova sigurna jutra
prošarana mirisom tvoje kose
po mojim grudima,
verovao sam
u tvoje sigurne korake,
poznao ih bez slutnje i zebnje,
da češ ikada okasniti
i svratiti u moj svet,
svet ispunjene sudbine.
Verovao sam
u tvoje ćutanje
puno naše muzike i zvuka
koji se tišinom širio
i uvlačio me u tišinu
iz koje nisam želeo
da se spasem,
duboko u sebi
šta sam živeo,
potajno gajeći nadu,
da je svet mali,
ako se u iskrenosti
živi i diše
i poslednji uzdah
mirno na dlanove
sudbine spusti.
U sve sam verovao
ne sluteći da sam živeo
kraj od samog početka.