Hiljadu puta sam sedeo
preko puta istine,
onako oči u oči
sa punim pravom,
veći deo nje me je boleo
svaki put kada mi se
sručila u lice rugajuci se,
bahatila se, dok je po duši tabala
i tumarala znajući,
da me do koske boli.
Nije zazirala,
da me oslobodi i poštedi priznanja,
da još uvek živim bez slobode,
da kažem sve ono
što je u meni teret preteški.
Činjenica je opet lice istine
koju verujem da ću prevazići,
možda nekada,
onda kada budem pobedio
sve ovo zamrlo u tišini,
kada budem očima gledao,
a srcem odlučivao,
onda kada ne budem osećao
razliku između vremena
jednog osmeha i jednog dodira,
onda kada ne budem mario
za onim što mi je pogled pobedilo.