Ruke su mi ostala drhtave
pobeđene bolom u borbi za slobodom,
neiskusne oči ne štedeše nijednu suzu
razapetu između teških dana,
a u zori je uklesana jedna večnost.
Ostade slomljena
jedna pesma nikad ispevana
okupana nekom tišinom
donesenom na krilima izdaje,
a ova duša široko hoda
izgubljena u svojoj stvarnosti
kao tuđa, duboko bačena
u jednu bezdan,
u jednu samoću.
Radost je ostala
u nekoj senci izmučenoj
koprcajući se da nađe, da dostigne,
da ponovo jedno lice ozari
i ne znam...ne postojim,
sumnjičavo nestajem zgažen
i u prošlost zatrpan.
Sanjam tuđe snove,
gledam tuđe nebo,
živim svoju sudbinu
daleko od istine.