Dugoročne stvari ponekad mogu biti dugoročne na kratke staze a kratkoročne stvari ponekad mogu biti kratkoročne na duge staze. Koliko se god ovo činilo na prvi pogled banalnim i lupetajućim, ajmo malo ovu izjavu analizirat dio po dio. Uzmimo jedan primjer. Kada nešto planiramo i smatramo da će to što planiramo uroditi plodom kroz neko duže vrijeme, to se naziva dugoročnim planiranjem. Mi već u glavi imamo stvorenu sliku o tim potencijalnim plodovima. Ne moramo to vizualizirati, ali obično mi " vidimo " neke segmente potencijalne budućnosti bilo da vjerujemo da će se to dogoditi, bilo da nismo sigurni ali opet polažemo neke nade u to. To čemu se nadamo i čemu stremimo bilo da to radimo jer nemamo što za izgubiti, bilo da to žarko i pod " svaku cijenu " želimo, može uroditi plodom mnogo brže nego smo to očekivali. Ukoliko to dođe brže nego što smo očekivali, tu dolazimo do zaključka da dugoročne stvari ipak nisu u tom slučaju dogoročne već kratkoročne. Nisu. Mi smo ih zamislili dugoročnima i poslali, tj. " poslali " ih na duge staze. To što su se te stvari manifestirale, da tako kažemo, prije vremena, ne znači da one i dalje nisu dugoročne. E, tu dolazimo do onog bitnog. Da li se mi znamo sa željenim " poklonom " nositi na način na koji na koji bismo se teoretski nosili ? Zapamtimo, teorija i praksa nisu isto. Znam da bi odgovor trebao biti da je sve to individualno, ali ipak, imam osjećaj da bi većina taj " poklon " uzela, nakon što prodje prvo oduševljenje, zdravo za gotovo. U tom slučaju, velike su vjerojatnosti da poklon ubrzo postane samo stepenica više u nekom novom stremljenju prema dugoročnom drugom " poklonu ". Bilo da taj poklon padne u zaborav, bilo da se nakon nekog vremena počinje smatrati nečim što je " Bogom dano " i na što uvijek i u svakom trenutku imamo pravo " ili da nakon nekog vremena počnemo na taj " poklon " gledati kao na nešto što ipak nije bilo niti poklon, već neki prolazni " poklončić ", tu dolazimo do onog osnovnog - dugoročne stvari ponekad dugoročne na kratke staze. Isto vrijedi i za suprotan slučaj. Želimo da se nešto kratko traje jer nismo zadovoljni sa time. Jednostavno, napravimo nešto da prekinemo to " nešto ". To nešto se makne. Nešto što je bilo kratkotrajno na kratke staze u određenim slučajevima može stvarno nestati. No, ponekad, može se vračati.....i vračati..... i vračati.....na duge staze.
Možda bi ponekad bilo dobro, za promjenu, čisto da vidimo, napravit rez i ubrzat dugoročno, tek toliko da vidimo na li promjenjeno dugoročno može ispast kratkoročno i kao takvo nas navest da se posvetimo slijedečem kratkoročnom, pa da vidimo da li ćemo šta promijenit. Ili nešto kratkoročno pustit da se ponavlja, tek toliko da vidimo od čega smo zapravo napravljeni.
