NEMANJA: SMIRENOUMLJE

nedjeljni

Intrevju Denisa Latina za Biznis.ba:
Urednica HRT-a Hloverka je u službi mafije

Uticajni novinar Denis Latin je pozvao novinara Jutarnjeg lista u Latinicu na temu "Srpska i hrvatska mafija - gdje su spone?" i to uprkos tome što mu je glavna urednica informativnog programa Hloverka Novak-Srzić to izričito zabranila. Njezin glavni argument bio je - da je novinar Malić zapravo britanski špijun. Denis Latin govori u intervju za Biznis.ba o ovom slučaju i podsjeća da je upravo Novak-Srzić radila po direktivi obavještajnih službi u Tuđmanovoj eri. "Krajnje je gadljivo i primitivno novinare koji iznose istinu kvalificirati kao nečije špijune. Ta kvalifikacija je još teža kada se ima u vidu činjenica da je upravo naša današnja urednica na poziciji glavne urednice, što je nadaleko poznato, dopustila da se njen program uređuje upravo po naputcima obavještajnih službi" ...

Biznis.ba: Možete li objasniti lakoću s kojom Hloverka koristi termin "špijun" - za Gordana Malića, odnosno da li je to sukladno ugledu i nivou pozicije glavne urednice?

Latin: Hloverka na kolegiju nije iznijela nikakve argumente kojima bi dokazala da je kolega Malić britanski špijun. Pa i da jeste, što s tim? Da su hrvatske obavještajne službe i hrvatski obavještajci dobro radili svoj posao Ivo Pukanić i Ivana Hodak nikada ne bi bili ubijeni. Da je srpska obavještajna služba radila svoj posao nikada ne bi bio ubijen ni Zoran Đinđić. Obavještajci imaju svoje mjesto i svoju ulogu u svakom demokratskom društvu. Stoga je krajnje gadljivo i primitivno novinare koji iznose istinu kvalificirati kao nečije špijune. Ta kvalifikacija je još teža kada se ima u vidu činjenica da je upravo naša današnja urednica na poziciji glavne urednice, što je nadaleko poznato, dopustila da se njen program uređuje upravo po naputcima obavještajnih službi. Sve ovo što se danas događa njen je jadan pokušaj da se opravda i distancira od onog što je radila u Tuđmanovom režimu. Poigrao bih se pa bih čak rekao da je ovaj njen s Malićem jedna obična projekcija.

Biznis.ba: Podsjeća li vas korištenje te terminologije na doba "jude i škude" iz Tuđmanove ere?

Latin: Recept je apsolutno tuđmanovski. Žalosno je što se sve to ponavlja samo deset godina kasnije. I to s istim figurama na šahovskoj ploči. Vjerojatno i s potpuno istim ishodom.

Biznis.ba: Da li se u ovom slučaju nazire "malo" širi sukob na relaciji HRT / Vlada / EPH - Pavić?

Latin: Podjela i sukobi su puno jednostavniji. Na jednoj strani je mafija, a na drugoj svi ostali. U aktualnoj podjeli karata nije teško prepoznati tko je na kojoj strani.

Biznis.ba: Ako dopustite povukao bih jednu paralelu - Holverka je sebe kaznila zbog "prikrivenog oglašavanja" u slučaju iPhone. No, ovdje se racionalnom marketinškom analizom može doći do drugačijeg zaključka: da je Hloverka dižući prašinu oko gostovanja Malića vješto izvela "prikriveni marketing" za Jutarnji list?

Latin: Nije ona toliko inteligentna koliko vi mislite. Da jest inteligentna ne bi si sama otvorila ovu besprizornu aferu.

Biznis.ba: Podsjećam, Gordan Malić je govorio za HRT o ubojstvu Pukanića pa nije bilo problema - da li tu vidite neku povezanost ( Gordan Malić, novinar EPH u izjavi za HRT: "Uskok ima samo jedan automobil, i to doniran... Ovo je djelo kriminalne organizacije. Nesporno je da je sudjelovao i dio hrvatskog kriminalnog miljea... op.a.)

Latin: Malić ispravno zaključuje: Država ne želi ući ući u otvoreni fajt s mafijom, ni prije, a ni poslije ubojstava Pukanić-Hodak, ni za vrijeme Račanove, a ni za vrijeme Sanaderove vlasti. Radi se naprosto o tome da su političke strukture s njima čvrsto povezane i da bi eliminacijom mafije sa sadašnjih pozicija izmjestili sami sebe. A kako je u Hrvatskoj, tako je i u Srbiji, ali i u BiH. Priča s Đinđićem to savršeno potvrđuje, ali i svima prikazuje u čijoj je službi moja današnja šefica.

Razgovarao: Azer Jugo (Biznis.ba)



Bertolt Brecht

O ubogom B.B.

Ja, Bertolt Brecht, dolazim iz crnih šuma.
Moja me majka unijela u gradove
Dok sam ležao u njezinu krilu. I hladnoća šuma
Ostat će u meni dok ne odumrem.

U asfaltnom sam gradu kod kuće. Od sama početka
Snabdjeven posmrtnim sakramentom:
Novinama. I duhan. I rakija:
Nepovjerljiv i lijen i zadovoljan na kraju.

Prijazan sam s ljudima. Stavljam na glavu
Krut šešir po njihovu običaju.
Kažem: to su životinje koje posve posebno mirišu
I kažem: ne mari, ja sam takva životinja.

U svoje prazne stolice – ljuljačke
Posadim s vremena na vrijeme prije podne nekoliko žena
I promatram ih bezbrižno i tiho im kažem:
U meni imate nekoga na koga ne možete računati.

Navečer okupljam oko sebe muškarce.
Oslovljavamo se tada s „džentlmen“ i spominjemo rad.
Oni drže noge na mom stolu
I kažu: ide nabolje. A ja ih ne pitam: kad?

Pred jutro, u sivu zoru, pišaju borovi
I njihova gamad, ptice, počinju vikati.
U to vrijeme ispijam svoju čašu u gradu i bacam
Od sebe opušak od cigarete i smireno zaspim.

Mi smo sjedali, lakoumni naraštaj,
U kućama za koje se smatralo da su nerazorive
(Tako smo gradili dugačka zdanja otoka Manhattan
I tanke atene koje zabavljaju Atlantsko more.)

Od ovih gradova ostat će: onaj koji je kroz njih prošao, vjetar!
Kuća veseli onoga tko jede: prazni je žedno.
Mi znamo da smo privremeni
I nakon nas će doći: ništa što je vrijedno spomena.

Pri potresima koji će doći valjda neću
Dopustiti da mi se ugasi cigara u gorčini,
Ja, Bertolt Brecht, bačen u asfaltne gradove
Iz crnih šuma u rano doba moje majke.

Preveo s njemačkog Mario Kopić

Vom armen B.B.

1 Ich, Bertolt Brecht, bin aus den schwarzen Wäldern.
Meine Mutter trug mich in die Städte hinein,
Als ich in ihrem Leibe lag. Und die Kälte der Wälder
Wird in mir bis zu meinem Absterben sein.
2 In der Asphaltstadt bin ich daheim. Von allem Anfang
Versehen mit jedem Sterbsakrament:
Mit Zeitungen. Und Tabak. Und Branntwein.
Misstrauisch und faul und zufrieden am Ende.
3 Ich bin zu den Leuten freundlich. Ich setze
Einen steifen Hut auf nach ihrem Brauch.
Ich sage: es sind ganz besonders riechende Tiere,
Und ich sage: es macht nichts, ich bin es auch.
4 In meine leeren Schaukelstühle vormittags
Setze ich mir mitunter ein paar Frauen,
Und ich betrachte sie sorglos und sage ihnen:
In mir habt ihr einen, auf den könnt ihr nicht bauen.
5 Gegen Abend versammle ich um mich Männer,
Wir reden uns da mit "Gentleman" an.
Sie haben ihre Füße auf meinen Tischen
Und sagen: Es wird besser mit uns. Und ich frage nicht: Wann?
6 Gegen Morgen in der grauen Frühe pissen die Tannen,
Und ihr Ungeziefer, die Vögel, fängt an zu schreien.
Um die Stunde trink ich mein Glas in der Stadt aus und schmeiße
Den Tabakstummel weg und schlafe beunruhigt ein.
7 Wir sind gesessen ein leichtes Geschlecht
In Häusern, die für unzerstörbare galten
(So haben wir gebaut die langen Gehäuse des Eilands Manhattan
Und die dünnen Antennen, die das Atlantische Meer unterhalten).
8 Von diesen Städten wird bleiben: der durch sie hindurchging, der Wind!
Fröhlich macht das Haus den Esser; er leert es.
Wir wissen, daß wir Vorläufige sind,
Und nach uns wird kommen: nichts Nennenswertes.
9 Bei den Erdbeben, die kommen werden, werde ich hoffentlich
Meine Virginia nicht ausgehen lassen durch Bitterkeit,
Ich Bertolt Brecht, in die Asphaltstädte verschlagen
Aus den schwarzen Wäldern, in meiner Mutter, in früher Zeit.